20. May 2013.

Bogumili nisu ni branili kralja od Turaka

Share

Da li se kralj Tomašević mogao oduprijeti turskoj sili. Najprije razmotrimo kraljeve zemlje prije pada. Turci su imali zemlje i gradove: Nevesinje, Gacko, Zagorje, Podrinje, Taslidžu, Čajniče, Višegrad, Sokol, Srebrenicu, Zvornik, Šabac, Šamac i Sarajevo sa okolinom. Sva ostala Hercegovina do Glamoča je bila u rukama hercega Stjepana, na koju kralj nije mogao računati. Kad izvadimo još neke gradove po sjevernoj i zapadnoj Bosni u kojima su gospodarili patarenski velikaši, kraljeva država je bila mala podrtina na zemljovidu današnje Herceg-Bosne (misli Bašagić na svoje vrijeme), a na toj podrtini slobodno možemo računati da je POLOVINA bila napučena BOGUMILSKIM elementom, koji je POZVAO Turke u Bosnu.
Ko je ustao u odbranu krune, koju je nosio Stjepan Tomašević ? Šaka katolika koja se izgubila u valovima turske vojske. O rišćanima izvan stanovnika grada Jajca, koji je osnovao Hrvoje i naselio srpskim bjeguncima iza bitke na Kosovu, nema ni govora. Naslov božijom milošću kralj Srbljem, Bosni itd. za zadnjeg bosanskog kralja de facto nije imao smisla, jer nije gospodario ni komadićem srpske države, koju je nekada ponosni krlaj Tvrko PRIPOJIO bosanskoj kraljevini. Useljavanje rišćanskog elementa pad au tursko doba, a naročito u 18.stoljeću.

iz knjige Safet-beg Bašagić: Kratka uputa u prošlost Bosne i Hercegovine

Slika

Relevantni clanci

6 thoughts on “Bogumili nisu ni branili kralja od Turaka

  1. Pobogu zemljaci – zavicajno sam Bosanac, nije bilo bogumila u Bosni u Srednjem veku. Nijednog! Austrijanci su s Vatikanom uneli u naucne knjige – da ih je bilo. Bosna se nije mogla braniti od Turaka, jer je Vatikan pomagao Turskoj, da ona pokori pravoslavne drzave – Grcku, Bugarsku i Srbiju. Posle Dusanove smrti, stvori se u Srbiji vise drzava. A u vreme napada na Bosnu, Hercegovina se osamostalila od nje. Pa kako su se mogle pojedinacno braniti?

  2. 4. Телеграм британског министра амбасадору у Цариграду, објашњава све – потпуну сагласност великих сила против Србије и Црне Горе и против ослобађања Срба у Босни и Херцеговини и у Старој Србији (Рашкој, Метохији, Косову и Македонији):
    „Ова подршка Аустроугарској је била у потпуности осигурана, као резултат наше обавезе да Конгресу предложимо политику, која се односи на Босну, а за коју су готово све силе, у овом тренутку, дале своју сагласност. Ми смо обећали да ћемо, кад се о питању Босне буде расправљало, изнети пред Конгрес мишљење које ужива подршку Њеног Величанства, да ће окупација ове области од стране Аустроугарске бити у интересу Турске, како с војне, тако и с финансијске тачке гледишта. Тиме ће се, такође, спречити сједињење две словенске државе – Србије и Црне Горе – које Турска неће бити довољно кадра да држи раздвојене. Ово уједињење би довело до стварања словенске конфедерације, и, на крају, до велике словенске државе – од Пирота до Јадранског мора“

  3. Немац Јирген Шпанут, истражујући немачку историју, открива српска гробља на тлу Шпаније, Португалије и Бретање од 3.000 година пре Христа. Он такође у пећини код места Мас-д’ Азил у Француској открива белутке, који представљају прве почетке стварања писма, почев од леденог па до раноисторијског периода. А у месту Глозел открио је камење на коме је нашао иклесане јелене, медведе и животиње које могу бити пантери или дивљи коњи, са ознакама које приписује филистинском или синајском писму. Ове ископине процењене су на девет до десет миленијума старости пре Христа. Француски археолог Морле назвао је то писмо азбука Глозел, а Јирген Шпанут наводи: “Они који су измислили ово писмо су поставили камен темељац наше цивилизације”. Он мисли да се ради о Филистинцима, а по упоредби са насом ћирилицом произлази да се ради о Србима. Платон сматра да је исто краљевство владало Средоземљем и Египтом и преко Тиренског мора протезало свој утицај све до Гибралтара. На све то Илија Живанчевић написао је да је Словенство било растурено од Владивостока до Јадрана, као кичма човечанства.

  4. И после првих страница ове књиге, Јарчевићу се мора веровати – богумила у Босни није било. Реч „богумил“ је била у међуверским и међудржавним свађама само поруга за припаднике супротног верског хришћанског крила. Да. Католици су православне вернике звали богумилима, а православци су католичке вернике, такође, звали богумилима. Уз ову именицу, користили су и друге изразе (и једни и други): патарени, шизматици, неверници, катари, бабуни, итд.

  5. Србе поделити и по верској припадности
    Једно од најважнијих средстава за разбијање јединства српског народа је његово премештање из православне хришћанске вере у римокатоличку, протстантску и исламску. То је, у време деветнаестог столећа, било идеолошко опредељење, те ће Аустријанци Србе, успешно, идеолошки изделити. А та идеолошка разноврсност је послужила, као основа, за стварање од Срба несрпских нација. И ту аустријску противсрпску идеолошку бомбу је разумео Илија М. Живанчевић, те ће то (како смо видели) овако објаснити:
    „Поред овога, за Аустрију је било од нарочитог значаја и разбијање Јужнословенских племена – и физички и идејно“.

  6. У Југославији су занемарени многи учени странци из 19. столећа, а они су све становнике српских земаља звали Србима, а њихов језик српским. Истицали су – да у српску нацију спадају: православци, католици и муслимани. Један од њих је француски писац и дипломата Огист Дозон. Написаће – 1888. године:
    „Растављена вером на три окрњка, подељена политичком нуждом под разне власти, српска раса има још и ту несрећу, да се распростире на бројне пределе, чија различита имена прикривају њено јединство. Србија, Стара Србија (у садашњим турским вилајетима Косова и Скадра), Босна, Херцеговина, Црна Гора, Далмација с Дубровником, јужни предели Мађарске (Бачка, Срем, Банат), Славонија, Хрватска (делом и с различито обележеним дијалектом), сви ови крајеви, од којих су неки створили краљевства, сви су, у потпуности, или делом, обитавалиште српског народа, а да ништа не упућује иностранство на то, ако се изузме име нове краљевине – која има Београд за престоницу. Етничко и морално јединство, које су вера и политика разбиле, доказује језик и, ако то није много речено, одржава народна поезија“.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.