Biserko: Prva se otcepila Srbija Ustav Srbije iz 1990 godine bio je prvi secesionistički dokument

Share

Biserko: Prva se otcepila Srbija Ustav Srbije iz 1990 godine bio je prvi secesionistički dokument

Ustav Srbije iz 1990. godine bio je prvi secesionistički dokument, tvrdila je Sonja Biserko u Hagu, a izbegla je da odgovori da li je proglašenje suvereniteta Slovenije iste godine bilo secesionističko

(Foto Tanjug)

Predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonju Biserko hrvatski pravni tim je angažovao da svedoči kao ekspert u korist tužbe Zagreba protiv Beograda zbog genocida koji su Srbi navodno počinili na teritoriji Hrvatske od 1991. do 1995. godine. Biserko je pred sudijama Međunarodnog suda pravde u Hagu svedočila 4. marta ove godine, drugog dana glavne javne rasprave. Ona je bila jedna od dvanaestoro svedoka Zagreba, koje je pravni tim Srbije unakrsno ispitivao tokom procesa.

Ispitivanje Sonje Biserko trajalo je gotovo sat vremena, a novinari su imali prilike da prisustvuju i njenom svedočenju i ispitivanju još troje hrvatskih svedoka. Njihove izjave, međutim, bile su pod embargom sve do 1. aprila. 

Od našeg specijalnog izveštača

Hag – Deset godina trajala je neka vrsta medijske pripreme u Srbiji, pogotovo od 1988. do 1991. godine, kada je srpski narod pripreman za nešto što će tek doći, tako što se ponovo najavljivao genocid, pre svega u Hrvatskoj i Bosni. Insistiralo se na tezi da je srpski narod žrtva obe Jugoslavije. Ta kampanja je pokazala šta se sprema, rekla je Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, svedočeći iza zatvorenih vrata Međunarodnog suda pravde u korist hrvatske tužbe protiv Srbije za navodni genocid počinjen tokom rata od 1991. do 1995. godine.

Ovu argumentaciju Biserko je upotrebila odgovarajući na pitanja advokata Novaka Lukića, člana srpskog pravnog tima, koji je od nje tokom unakrsnog ispitivanja tražio da pojasni svoju pisanu izjavu, priloženu Sudu pravde, u kojoj je rekla da je scenario razaranja Jugoslavije unapred detaljno pripremljen. Ona je precizirala da je ovakav svoj stav bazirala i na deklaracijama partija poput SPO-a i SRS-a, na izjavama brojnih akademika, profesora i drugih javnih ličnosti u Srbiji, kao i Memoranduma SANU, kao dokumentu koji je zaokružio ceo taj pogled na krizu u Jugoslaviji.

Lukić je od Biserko tražio i da objasni iz kog izvora potiče deo njene izjave u kome se kaže da se zbog jugoslovenske vojne premoći međunarodna zajednica umešala u jugoslovensku krizu.

„Samo da vas podsetim da sam radila u Ministarstvu spoljnih poslova, u Upravi za planiranje i analizu, i da sam imala uvid u sve ono što se dešavalo i kako je reagovala međunarodna zajednica sve do Haške konferencije. Prema tome, još dok sam bila u MSP-u, međunarodna zajednica je postala aktivan akter. Nisam se pozivala na izvore, jer ne mogu depeše i razne analize da unosim kao reference”, odgovorila je Biserko koja se, kako smo saznali tokom ovog svedočenja, u pisanoj izjavi zarad tumačenja raspoloženja u Srbiji pozivala i na navodni intervju Dobrice Ćosića za „Politiku”, od 21. januara 1991. godine (uvidom u dokumentaciju ustanovljeno je da je zapravo reč o izvodima iz besede akademika Dobrice Ćosića u Kruševcu, „Jugoslavija i srpsko pitanje”, koje je „Politika” objavila u par nastavaka), kao i na ono što je o Ustavu iz 1974. godine govorio i pisao akademik Mihailo Đurić.

Lukić je tražio i da Biserko pojasni izjavu u kojoj kaže da je srpsko rukovodstvo kontrolisalo većinu u Vojvodini, na Kosovu i u Crnoj Gori.

„Nakon što je Srbija uklonila status autonomije Vojvodini i Kosovu, Srbija je postala cela. I nakon ’Žute grede’ u Crnoj Gori. Ona je na taj način uspostavila kontrolu nad novim liderima u tim pokrajinama. Istovremeno je u saveznim strukturama zadržala mesto ukinutih autonomija i time blokirala savezne organe i njihov rad. Znači, imala je kontrolu nad četiri glasa, u odnosu na četiri ostala glasa (Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija)”, rekla je Biserko uz zaključak da je upravo zbog srpske blokade prestalo funkcionisanje savezne države.

Pošto je u pisanoj izjavi navela i da je Ustav Srbije iz 1990. godine bio prvi secesionistički dokument, Lukić je pitao Biserko da li se seća amandmana na Ustav Slovenije od 27. septembra 1989. godine, kojim je dat primat republičkim propisima u odnosu na savezne, na šta je Biserko odgovorila potvrdno. Lukića je interesovalo i da li je, po njenom mišljenju, Rezolucija Skupštine Slovenije iz jula 1990. godine, kojom je proglašen suverenitet ove jugoslovenske republike, secesionistički dokument. Ona je izbegla direktan odgovor na ovo pitanje navodeći da su sve republike bile u pripremi promene svojih ustava, što je zapravo odražavalo tadašnju realnost u Jugoslaviji, ali je Srbija prva de fakto donela taj novi ustav. Na ponovljeno Lukićevo pitanje, Biserko je tražila od njega da je podseti šta je pisalo u toj rezoluciji, a na Lukićevu opasku da je upravo takvu ocenu, da je reč o secesionističkom aktu, iznela Suzan Vudvard u svojoj knjizi „Balkanska tragedija”, Biserko je odgovorila: „Nemam taj dokument pred sobom tako da ne mogu sad da ga komentarišem.”

Ona je takođe navela i da je JNA 1990. godine de fakto postala srpska armija, što je, kaže priznao i sam general Veljko Kadijević u knjizi „Moje viđenje raspada”, a takvu ocenu je, kako je rekla, izneo u svojoj knjizi i Branko Mamula.

Vojska je, kako je rekla, te 1990. godine već bila reorganizovana i pripremljena za ono što će se desiti. Na Lukićevo podsećanje da je hrvatski tim izneo drugačiji podatak, po kome je JNA postala srpska vojska 1991. godine, Biserko je odgovorila da ona ipak ostaje pri svojoj tvrdnji, jer ima u vidu sve ono što se dešavalo u vojsci skoro čitavu deceniju pre nego što je počeo rat i reorganizacija armije. Srbija je, kako je rekla, promenila čitavu teritorijalnu organizaciju JNA i dovela je do tačke kada je vrlo lako mogla da se upotrebi u događajima koji su kasnije usledili.

Prema rečima Biserko, JNA je 1991. godine i javno postala srpska vojska, pogotovo za vreme Haške konferencije, kada je armija otvoreno stala na stranu Srbije. Ali pripreme za to su, kako je rekla, počele mnogo ranije. Vojska i Srbija su se, ocenila je, „našle” na dve tačke – u odbrani socijalizma i decentralizaciji Jugoslavije.

Tokom ovog ispitivanja govorilo se i o poznatoj rečenici koju je 1991. godine izgovorio tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Stjepan Mesić: „Mislim da sam obavio svoj zadatak – Jugoslavije više nema.” Uz opasku da je u vreme kada je izgovorio ovu rečenicu Stjepan Mesić bio predsednik Jugoslavije koji de fakto nije bio predsednik Jugoslavije, Biserko je rekla i da je Mesića instalirala međunarodna zajednica, međunarodna trojka, i da nije imao nikakve ingerencije ni kontrolu, recimo nad JNA. Ona je na pitanje Lukića da li zna ko je dao zadatak Mesiću, odgovorila da ne razume na šta se odnosi pitanje. Posle Lukićevog pojašnjenja da je mislio na rečenicu koju je Mesić izgovorio u Saboru o tome da je obavio zadatak, Biserko je odgovorila da je ta rečenica donekle irelevantna, s obzirom na ono što se dešavalo nakon Titove smrti, pa do 1990. godine u samoj Srbiji i priprema koje su vođene kada nijedna druga republika nije bila angažovana u tome. Kako je istakla u to vreme nijedna druga republika nije razmišljala o odvajanju, o odlasku iz Jugoslavije.

———————————————————————————————

U stanu neprijavljenog gospodina

Advokat Novak Lukić je u Sudu pravde osporavao i kredibilitet Sonje Biserko kao svedoka navodeći da je svojevremeno, dok je bila zaposlena u Ministarstvu spoljnih poslova, proglašena disciplinski odgovornom za davanje netačnih podataka u vezi sa korišćenjem stana. Pojašnjavajući o čemu se radi, Biserko je kazala da je do toga došlo zato što nije htela da sarađuje sa Državnom bezbednošću koja je proganjala četiri godine.

„Ceo slučaj je počeo kada sam se u vreme Titove smrti, tog vikenda, našla u Dubrovniku sa nekim mojim engleskim prijateljima. Službe su skočile na mene sa zahtevom da se angažujem na obaveštajnim poslovima u vezi sa mojom prijateljicom iz engleske ambasade koja se zvala Džudi Braun, što sam ja odbila i rekla da to ne spada u domen mojih diplomatskih aktivnosti i da za to postoje druge službe. Činjenica je da sam tada stanovala, privremeno, u stanu izvesnog gospodina, prijatelja porodice koji nije bio prijavljen. Od toga je napravljena čitava priča koja je trajala četiri godine. Bila sam stavljena na led, prošla sam torturu Državne bezbednosti u ministarstvu i u Državnoj bezbednosti. To je bio jedan fabrikovani slučaj koji je imao cilj da me prinudi na saradnju”, rekla je Biserko, na šta je Lukić podsetio da je i pored toga još punih deset godina ostala u Ministarstvu spoljnih poslova.

„Da, ali raščišćavanje te situacije je trajalo nekoliko godina”, uzvratila je Biserko.

———————————————————————————————

Kritike na račun Suda pravde

Lukić je osporavao kredibilitet Sonje Biserko i zbog činjenice da je javno kritikovala odluku Suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije za genocid. Pošto nije mogla da se seti na koje njene izjave misli, Lukić je podsetio na njene reči izrečene u emisijama „Utisak nedelje” i „Peščanik”, kada je tvrdila da je odluka MSP-a politički kompromis međunarodne zajednice prema Srbiji.

Podsetimo, MSP je 2007. godine utvrdio da Srbija nije počinila genocid u Srebrenici niti je podstrekavala na genocid, ali je kriva što nije učinila sve što je u njenoj moći da spreči genocid.

Biserko je rekla da se takva njena izjava odnosila pre svega na činjenicu da ovom sudu nisu bili dostupni mnogi dokumenti koji bi ga možda opredelili za drugačiju odluku.

„Sve moje izjave koje su se odnosile na tu presudu bazirale su se na činjenici da nisu bili dostupni dokumenti koje je srpska delegacija pred Haškim tribunalom zatamnila i koji su se odnosili na odgovornost Visokog saveta odbrane, pre svega u pogledu Bosne i onoga što se tamo dešavalo”, objasnila je Biserko.

Na podsećanje Lukića da je u tim komentarima tvrdila da je u pitanju politički kompromis međunarodne zajednice učinjen prema Srbiji zbog skore amputacije Kosova, Biserko je rekla: „Postoje mnogi politički kompromisi prema Srbiji, s obzirom na to da se smatralo, a i dalje se smatra da je neophodno Srbiju privući evropskim integracijama. Ja sam svoju izjavu bazirala na činjenici da nisu otkriveni svi dokumenti koji su bili dostupni u Haškom tribunalu.

———————————————————————————————

Kraj karijere u kabinetu Budimira Lončara

Sonja Biserko je radila u Ministarstvu spoljnih poslova SFRJ od 1974. do 1992. godine. Njen poslednji raspored bio je u kabinetu ministra Budimira Lončara, koji je bio hrvatski kadar. Kako je rekla na sudu, na posao u ministarstvu je prestala da dolazi još 1991. godine, posle Haške konferencije, navodno jer je tada postalo očigledno da Jugoslavija više ne postoji. Tada je sa nekolicinom svojih kolega zatražila sporazumni raskid radnog odnosa koji je dobila početkom 1992. godine.

Jelena Cerovina
objavljeno: 01.04.2014.
Politika rs

Relevantni clanci

  • 90 posto ljudi sa prostora bivse YU,ce reci prva se ocijepila Slovenija,sto nije tacno,oni kad su skontali,kako se Srbi ponasaju,samo krenuli njihovim stopama,sasvim opravdano.

  • Leave a Reply

    This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.