O sintezi starosjedilaca i pridošlih Slavena/Enver Imamović

prije rimskog osvajanja Bosne na njenom tlu su živjela različita starosjedilačka plemena, konkretno u samom srcu Bosne, pleme Desitijata; Rimljani su za 6 vijekova svoje vladavine uglavnom romanizirali svo starosjedilačko stanovništvo koje kao i svugdje po Balkanu, u vrijeme dolaska Slavena susjedi, kao i sami Slaveni poznaju kao Rimljane/Romane

O sintezi starosjedilaca i pridošlih Slavena/Enver Imamović

PostPostao/la admin » Sri sij 16, 2013 3:27 pm

windows7sevn.org Facebook Share
izdvojeno iz knjige Enver Imamović: Bosna i Hercegovina od najstarijih vremena do kraja II s.r.
koja se može pogledati ovdje

Uspostavljeni mir je, međutim, bio kratkog vijeka. Na granicama Carstva počeli su se ponovo skupljati barbari i samo su čekali povoljan trenutak da provale i otpočnu rušiti, paliti, pljačkati i ubijati. Ovaj put to su bili Avari sa Slavenima. Godine 602. su prešli Savu i upali su na teritorij naše zemlje. Kvalitetnim rimskim cestama i dolinama rijeka krenuli su u unutrašnjost. U nastalom vihoru konačno su nestale sve tekovine antičke civilizacije na ovom prostoru.
Šta se kroz to vrijeme sve dešavalo, teško ćemo ikada znati jer nam manjkaju pisani izvještaji. Oslanjajući se na arheološku građu koja nam koliko-toliko daje uvid u te događaje, može se pretpostaviti da je prodor Slavena na bosanskohercegovački prostor u dobroj mjeri BIO SUZBIJEN OD STAROSJEDILACA. To su postigli zahvaljujući dobrom naoružanju kojim su se snabdijevali iz svojih bogatih rudnika i svojoj tadicionalnoj borbenosti. U tome je bitnu ulogu odigrala i brdsko-planinska konfiguracija zemlje, što je sve bilo nepovoljno za napadače. I ono što ih je prodrlo (prije svega Avari), brzo se utopilo u autohtonoj masi, pa se može reći da su oblasti današnje Bosne i Hercegovine UŠLE U SREDNJI VIJEK S KOMPAKTNIM STAROSJEDILAČKIM STANOVNIŠTVOM. Takvo se stanje, međutim, nije moglo dugo održati, pošto je zemlja bila u potpunom SLAVENSKOM OKRUŽENJU. Uslijedila je SLAVENIZACIJA i to u tolikoj mjeri da se Bosna u srednjem vijeku po svemu doimala kao slavenska zemlja, IAKO U SUŠTINI TO NIJE BILA.

* nisu to nikakvi Iliri, nego balkanski starosjedioci, Iliri su takođe došljaci, nekih 1200 g. p.n.e. i njihovi jeidni nasljednici su danas Albanci, koji imaju i sasvim drugu haplogrupu E1b !!!

!
klikni na sliku radi uvećanja

038-39.GIF
ne zna primitivizam šta je minimalizam

Slika
Avatar korisnika
admin
Site Admin
 
Postovi: 5677
Pridružen: Sub pro 29, 2012 2:09 pm
Lokacija: Tuzla, Bosna

Re: O sintezi starosjedilaca i pridošlih Slavena/Enver Imamović

PostPostao/la bubalo » Čet vel 27, 2014 8:14 pm

Interesantna priča,samo što nema mnogo veze sa stvarnošću zasnovanoj na nauci.Albanci ne mogu nikako biti nasljednici straosjedilačkog naroda na balkanu zato što se oni pojavljuju na balkanskom poluostruvu tek u 10 vijeku nove ere.

Albanci/shiptari/arnauti su stigli na Balkan 1043. godine
________________________________________
Арбанаси, њихово порекло и долазак у Србију

Пише:
др Јован И. Деретић

Народ који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, пореклом је са Кавказа. У античком времену била је позната једна земља на Кавказу под именом Албанија. Тако су је називали странци, али не и њени становници, баш као и данас ову Албанију. Савремену Албанију њени становници називају Шћиперија. Албанија на Каквазу налазила се на источним падинама ове планине, између Каспијског мора и врха Кавказа. Са њене јужне стране почињала је од Апшеронског Полуострва, на коме се налази савремени азербејyански град Баку. Северно од Албаније налазила се земља Алана, северозападно су били Ибери, а западно и јужно од Албаније налазили су се Јермени. Јужни део те античке Албаније припада данас Азербејyану, а северни део Русији. Постојао је један град под именом Албана на обали Каспијског мора између савремених градова Дивичија и Дербента. По имену овог града земља у његовом залеђу добила је име Албанија.

Једино по чему је та стара Албанија била позната јесу велики и опасни пси, такозвани кавкаски овчари. У време када је Александар Велики освајао Азију пред њега је изашао неки владар Албаније и поклонио му једног великог пса. Кавкаска Албанија је била једна врло кршевита и сиромашна земља па као таква није привлачила освајаче.

У осмом веку Арапи су запосели земље око Каспијског мора и иза Каваза. Тамошње домородачко становништво су превели у ислам и водили са собом као помоћне чете у борби са хришћанима. На Средоземном мору вођене су честе борбе између Арапа, као представника ислама и Ромеја, (Византије) као представника хришћанства. Арапи су отели од Ромеја већи део Сицилије и један део јужне Италије, па да би ојачали исламско становништво у овим земљама довели су један део становништва из кавкаске Албаније. Арапско освајање Сицилије трајало је дуго времена од 827. до 878. године. Сицилија је подељена на два дела, исламски део и хришћански део, па отуда и назив Две Сицилије. Хришћани су били потиснути у североисточни део острва. Византија је на томе делу острва држала знатне војне снаге. Византинци су успели да преотму од Арапа један део острва и ту су затекли исламизиране Албанце. У већини случајева вратили су их поново у хришћанство.

Византија је, 1042. године, напала Србију и послала своје две војске кроз Епир, дуж приморја. Тадашњи млади цар Србије, Војислав, сатро је у две битке византијску војску. Овај тежак пораз у рату са Србијом изазвао је нереде у Цариграду. Византијски војни заповедник на Сицилији, по имену Ђорђе звани Манијак, одлучио се на побуну са жељом да узме власт у Цариграду. Укрцао је своју војску на лађе и један део Албанаца које је узео са собом као помоћне чете. Они су са собом водили и своје жене и децу. Са том шареном војском искрцао се у Драчу марта месеца 1043. године. Како је Србија тада била у ратном односу са Византијом, Манијак је рачунао бар на неке српске симпатије. Манијак је довео са собом само један мали део Албанаца, већина њих је остала на Сицилији и у јужној Италији. Сви су временом покрштени и италијанизирани, тако да се код њих данас задржало само сећање на њихово порекло. То сећање на њихово албанско порекло задржало се више код оног дела људи који су се одселили из Италије у Америку, него код оног дела који је остао у Италији.

После искрцавања у Драчу Манијак је кренуо са својом војском у правцу Цариграда. Византијска војска, која је остала верна својој влади, пресрела је Манијака код Дојранског Језера и ту је дошло до велике битке у којој је Манијак погинуо. После његове погибије преостала његова војска се предала. Византинци су примили Манијакове византијске војнике, али не и странце, Албанце. Ови нису могли да се врате натраг нити су имали куд да иду, нашли су се као бродоломници на туђој земљи. Молили су Србе да им дозволе да се населе негде у планинама где би могли да живе од сточарства, пошто су они иначе били по традицији сточари. Срби су им дозволили да се населе у брдовитом пределу око места Рабана који се налазио североисточно од Елбасана, у подножју планине Јабланице. То је био један опустео и готово ненасељен предео. Албанци су гајили стоку и за себе и за Србе и то је било њихово занимање у Србији кроз цео средњи век.

По Рабану ми смо их називали Рабанаси, односно Арбанаси, како их и данас зовемо. Странци су их звали Албанцима и то из два разлога. Зато што су знали њихово порекло из кавкаске Албаније и зато што су са њима дошли први пут у додир на пределу Белиграда испод Томора. Белиград су Латини називали Албом, што је превод његовог српског имена на латински језик. Турци су их називали Арнаутима, што на арапском значи - „они који се нису вратили." Они се стварно нису вратили, остали су у Србији. Сами Арбанаси нису за себе употребљавали ни једно од тих имена, они се називају Шћипетари, асвоју земљу Шћиперија. На њиховом језику реч шћипе или шкипе значи крш, брда или комове. Шћипетар се може превести на српски језик са Брђанин. Аустроугарски писци су, крајем 19. и почетком 20. века, намерно давали погрешно тумачење значења имена Шћиперија, уместо земљом брђана, називали је „земљом орлова„. То је требало да пред светом да Арбанасима неко племенитије порекло њиховог народног имена.

Главни сведок довођења Албанаца у Србију, од стране Ђорђа Манијака, био је савременик тих догађаја, византијски виши државни чиновник и историчар Михаило Аталиота. Он је описао догађаје у Византији од 1034. до 1078. године. У његовом делу Албанци се узгредно помињу од 9 до 20 странице.(1)

(1) Michael Attaliota: Historia, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae. Impensis ed. Njeberi, Bonnae

Istorija Ilire spominje u 6v. p.n.e.Na dinarskim područjima sa preko 2/3 učešća u populaciji domonira halpotip I2A1 Dinaric,nazvan kolokvijalno Ilirski ili Dinarski.Najveći svjetski naučnik za halpogrupu I,američki naučnik Nordvedt kaže da je halpotip I2A1 na dinarskim područjima star 2600g.Ima ga,kaže isti naučnik ,i u Zapadnoj Ukrajini ali je znatno stariji.Istraživanje je sproveo preko mutacija Y hromozoma koji se prenosi po muškoj liniji nepromijenjen.Ruski naučnik Anatolij A.Kljosov je u svojoj DNK geneanologiji proučavao slavenski hgalpotip(R1A1) i njegovu starost putem mutacija takođe Y hromozoma.Najstariji pronađeni slavenski halpotip R1A1je na području Bosne,Srbije i Makedonije,starosti 12200(dvanaesthiljadadvjesta)godina.Albanci imaju jako,jako malo slavenskog halpotipa,gotovo zanemarljivo.Ovog Halpotipa na području Bosne,Srbije i Makedonije ima od 18-30% u ukupnoj populacija,zavisno od teritorije.Slovenački i Hrvatski halpotip je znatno mlađi.Mađarski R1A1 je star 5200g,Lužičko-srpski 4200g.,Ruski 4500g.,Indijsko-arijevski 3850g....Prema Kljosovu,iz prapostojbine Balkana(Bosna,Srbija,Makedonija),Praslaveni-Praarijevci su krenuli prije 6000g. u seobu u raznim pravcima(1000g. poslije Vinče).Tačno je da su neka Slavenska plemena došla(vratila se) u 7.v.n.e na Balkan,ali to nikako nisu jedini Slaveni.Genetika priča skrivenu istinu.Što istoričar ne može da objasni,genetičar može.
bubalo
 
Postovi: 4
Pridružen: Čet vel 27, 2014 7:47 pm

Re: O sintezi starosjedilaca i pridošlih Slavena/Enver Imamović

PostPostao/la admin » Pet vel 28, 2014 8:18 am

ti si profulo temu, ne radi se ovdje ni okakvim Albancima, nego o stanovnicima Bosne, dakle Bosancima/Bošnjacima
ne zna primitivizam šta je minimalizam

Slika
Avatar korisnika
admin
Site Admin
 
Postovi: 5677
Pridružen: Sub pro 29, 2012 2:09 pm
Lokacija: Tuzla, Bosna

Re: O sintezi starosjedilaca i pridošlih Slavena/Enver Imamović

PostPostao/la bubalo » Sub ožu 01, 2014 9:10 am

U tekstu teme se kaže da su jedini naslednici Ilira današnji Albanci,što je istorijski i genetski netačno.Ja samo navodim nalaze poznatih genetičara da su prije Ilira(2600g.p.n.e.) na području Bosne i Hercegovine živjeli Praslaveni-Praarijevci(12200g.p.n.e.)U današnjoj BiH,oko 18-20% posto populacije ima ove Slavenske(R1A1) gene,dok preko 65% ukupne populacije ima Ilirske gene(I2A1Dinaric).Ne fulam temu,nego zanemarujem istoričare i njihovo"bubanje".
bubalo
 
Postovi: 4
Pridružen: Čet vel 27, 2014 7:47 pm

Re: O sintezi starosjedilaca i pridošlih Slavena/Enver Imamović

PostPostao/la admin » Sub ožu 01, 2014 10:21 am

tu je sam Imamović kao i drugi napravio grešku označavajući starobalkansko stanovništvo kao Ilire
potomci ilira jesu današnji Albanci, čitaj viewtopic.php?f=8&t=263
koji su došlje na Balkanu (1200 godina pne) i imaju E1b Hg, baš kao i Slaveni sa R1a koji su došli 5-7 vijeka nove ere

dok stanovnici Bosne starosjedioci Balkana 25ooo godina imaju I2a Hg i VEZE S VEZOM nemaju ni sa kakvim slavenima ni praslavenima, polupo si lončiće :handgestures-thumbdown:
pojma nemaš, čitaj na podforumu genetika viewforum.php?f=126
ne zna primitivizam šta je minimalizam

Slika
Avatar korisnika
admin
Site Admin
 
Postovi: 5677
Pridružen: Sub pro 29, 2012 2:09 pm
Lokacija: Tuzla, Bosna

Sljedeće

Vrati se na: Starosjedilačko romanizirano stanovništvo Bosne

Tko je online

Nema registriranih korisnika pregledava forum i 1 gost