Bosona nije bila dio Serblie ( Konstantin Jireček)

prvi spomen Bosne je u DAI pisanom oko 950.godine

Bosona nije bila dio Serblie ( Konstantin Jireček)

PostPostao/la admin » Pet vel 15, 2013 4:27 pm

windows7sevn.org Facebook Share
Bookmark and Share
IZDVOJENO iz knjige RELJA NOVAKOVIĆ:Gde se nalazila Srbija od VII-XII veka
koja se može pročitati ovdje

češki historičar koji je ostavio najviše traga u historiografiji u bivšoj YU i
na kojeg su se pozivali mnogi tumačeći DAI, takođe tvrdi da Bosna nije bila dio Serblie


O nekim pitanjima prvobitne srbije raspravljao je i K.Jireček još 1879.g. naravno, uz problem Srbije morao je doći i problem Bosne:
«Bosna se spominje prvi put kod cara Konstantina, koji zemljicu Bosona prema stanju u njegovo doba, spominje jednostavno kao pokrajinu Srbije. Ova prvobitna Bosna obuhvatala je gornji tok rijeke Bosne rimske Basante; njoj se priključivala Usora u donjem toku Bosne i možda još i dolina gornjeg Vrbasa. Sve drugo pripojilo se docnije, pa se navodi zasebno i u titulama bosanskih banova i kraljeva u 13., 14. i 15. veku» 372)
Pošto je zatim rekao da Porfinogenit u Bosni navodi samo dva grada, Kateru i Desnik, Jireček zaključuje ovako: «Predeo oko Tuzle i cijela Drinska oblast pripadali su za vrijeme Konstantina Srbiji»373)
372-373) K.Jireček, «Trgovački putevi i rudnici Srbije i Bosne u srednjem vijeku». Preveo Đorđe Pejanović; redigovao Mihailo Dinić. Zbornik Konstantina Jirečeka, Beograd, 1959, 240

Pošto je Jirečekov uticaj na našu istoriografiju bio veoma veliki i značajan, pa i u odnosu na prikazivanje geografskog položaja Srbije u najranije vreme, biće, čini nam se, korisno da ovde u celini navedemo kako on na još jednom mestu prikazuje granice Srbije u 10.veku :
«Iz ovih se izveštaja mogu granice prvobitne zemlje Srba samo djelomično ustanoviti. Jugozapdana granica prema srodnim plemenima na primorju išla je vjerovatno duž vodojelnice Adrije i pritoka rijeke Save, dakle otrpilike od izvora Neretve preko izvora Sutjeske, Pive, Tare do izvora Lima. Od izvora Lima išla je, obuhvatajući Plavsko jezero, kosom sjevernih arbanskih Alpa na čijoj se južnoj strani nalazio vizantijski Pilot. Dalje je išla granica duž vododjelnice između Lima i Bijelog Drima, obuhvatajući dolinu gornjeg Ibra, pa je skrećući na zapad od današnjeg Novog Pazara išla sjeverozapadno. O daljoj granici znamo samo da je išla preko Rudnika do blizu Beograda, koji je tada bio u bugarskim rukama. Ne zna se da li je Srbija u 10.veku dopirala do Save. Zapadno je išla granica vododjelnicom između Drine i Bosne DO PRVOBITNE Bosne«376)
376)Isto, 244

Ako sad pažljivo uporedimo navedena Jirečekova kazivanja i o Bosni i o Srbiji, odnosno o Srbima, zapazit ćemo niz protivrečnosti.
Po Jirečeku je u matičnoj (prvobitnoj) zemlji Srba, dalekoj i od mora i od Dunava stanovalo MALO PLEME, koje je iz te kolevke docnije uspelo da svoje ime nametne «celom okolnom području» potiskujući naziv Dukljana, Travuljana itd.


!
gornji text je prenesen sa 218-219.stranice knjige i da bi se pogledale ORIGINAL skenirane stranice, potrebno je ...
. . . K L I K N U T I za prikaz : o v d j e
218 Jiricek.JPG


On za granice prvobitne zemlje Srba kaže kako su se, prema Porfinogenitu, nalazile između bugarske i hrvatske države i da su obuhvatale i «zemljicu Bosona», ali posle, kao što smo videli, taj podatak sasvim zapostavlja i prvobitnu Srbiju STAVLJA ISKLJUČIVO ISTOČNO OD Drinei tu NE spominje «zemljicu Bosona» već samo dolinu Drine i okolinu Tuzle.
..................................
Kako je moguće isticati najprije vododelnicu između Jadranskog mora i pritoka reke Save, a onda odjednom uzeti u obzir samo jednu reku – Drinu i to sa pritokama u njenom gornjem toku ? Time je Jireček još jednom ISKLJUČIO BOSNU IZ SASTAVA SRBIJE, jer kaže da je zapadna granica Srbije išla «DO prvobitne Bosne» Mada veoma zaslužan za poznavanje starije istorije Srbije, Jireček nas u ovom svom delu u nekim pojedinostima iznenađuje protivrečnim zaključcima, koji nalažu potrebu da se pojedini delovi te istorije PONOVO istraže, osobito NJIHOVA GEOGRAFSKA osnova.
Jireček je, međutim, o Srbima i Srbiji najviše raspravljao u svom kapitalnom delu "Istorija Srba". Ovo njegovo delo bilo je decenijama najbolje te vrste, pa čak ni do danas u nekim pojedinostima nije prevaziđeno. S obzirom na činjenicu da je Jirečekov autoritet imao veoma veliki uticaj na kasniju domaću istoriografiju, vredi se još jednom podsetiti šta je on u ovom svom delu pisao o prvobitnom geografskom položaju Srbije i šta je govorio o nekim zbivanjima koja su uticala ili mogla uticati na njeno geografsko širenje. Taj opis je, odmAh da upozorimo, nešto drugačiji od onog ranije spomenutog. Prvobitni geografski položaj Srbije Jireček u ovom delu opisuje ovim rečima:
«U unutrašnjosti, daleko od mora i Dunava, prostirala se, po opisu Konstantina Porfirogenita, oblast prvobitnih pravih Srba. Prvi put javljaju se Srbi, 822.u franačkim analima koje pripisuju Ajnhardu, i to kao silan narod, koji drži velik deo Dalmacije (u rimskom smislu). Po opisivanju cara Konstantina, Srbi su bili istočni susedi PRIMORSKIH plemena Dukljana, Travunaca i Zahumljana, oni su, dakle, stanovali s one strane vododelnice između Adrije i Dunava. Na jugu se njihova oblast graničila kod izvora Lima i na kosama Prokletija sa vizantisjkim brdovitim krajem Pilotom (Polatum). Njenu istočnu granicu obeležavao je pogranični Ras na reci Raškoj kod Novog Pazara oko koga se mnogo otimalo. Na severoistoku su Srbi, u 7.veku, graničili sa Avarima koji su još dugo imali u rukama Srem, a po svoj prilici i negdašnju Gornju Meziju. Prema tome, oblast PRVOBITNIH SRBA obuhvatala je krajeve na Limu i na gornjoj Drini, zajedno sa Pivom i Tarom, dolinu Ibra i gornji tok Zapadne Morave.378)

378) K.Jireček: «Historija Srba», I knjiga (do 1371.), Beograd, 1922, str.86


!
gornji text je prenesen sa 220-221.stranice knjige i da bi se pogledale ORIGINAL skenirane stranice, potrebno je ...
. . . K L I K N U T I za prikaz : o v d j e
220.JPG
221.JPG


Bez obzira na veliku neusklađenost prilikom korišćenja geografskih orijentira,
Jireček je spomenom imenovanih reka jasno označio gde zamišlja prvobitnu Srbiju.
Taj njegov opis prihvaćen je u istoriografiji i možemo reći da se umnogome održao i do naših dana.

!
gornji text je prenesen sa 222.stranice knjige i da bi se pogledale ORIGINAL skenirane stranice, potrebno je ...
. . . K L I K N U T I za prikaz : o v d j e
222.JPG


Zanimljivo je pratiti kako Jireček nastoji da uskladi svoje već napred jasno opredeljenje za prvobitnu Srbiju uglavnom na području Raške, na čiji smo sumnjivi opis geografskog položaja ukazali, sa spomenima Srba u drugim krajevima zapadnog dela Balkanskog poluostrva. Stiče se utisak da se Jireček uglavnom zadovoljavao da te druge spomene Srbije i srpskog imena samo konstatuje očigledno ubeđen da se sve to odnosi na njegovu prvobitnu Srbiju istočno od Drine, Pive i Tare. On se gotovo i ne pita na koji je način ovo ili ono stanje nastalo. Takav je slučaj i sa SPOMENOM Bosne:
«Konstantin kaže da su Srbi imali tada i pokrajinu Bosnu u gornjoj dolini Bosne sa gradom Salines (Tuzla)»

Međutim, kao što dobro znamo,Porfirogenit NIGDE NIJE REKAO da su Srbi IMALI tada i pokrajinu Bosnu, već samo u poglavlju o Srbima, prilikom navođenja naseljenih gradova, spominje i dva grada u oblasti Bosne, NIŠTA VIŠE.Veliko je pitanje DA LI TO MORA DA ZNAČI da su Srbi imali i pokrajinu Bosnu, i od kada, ili će biti, kako kaže Dukljanin, da se davnašnja Srbija (Surbija) sastojala iz dva dela – iz Bosne i Raške, te Bosna ne bi bila provincija Srbije već njen glavni sastavni deo. Naravno, ostaje otvoreno pitanje kada je takvo stanje nastalo i koliko je trajalo, Vrlo je čudna i Jirečekova primedba koju bez osnove pripisuje Porfinogenitu «da su Srbi IMALI pokrajinu Bosnu u gornjoj dolini Bosne sa gradom Salines (Tuzla)»
Pre svega, Porfinogenit nije tako rekao i to DVOJE I NE IDE jedno s drugim. Gornja dolina Bosne je jedno, a kraj oko Tuzle drugo. Zatim, bez obzira na to da li smo voljni da
Porfinogenitov Salines izjednačimo s Tuzlom, a većina to čini, pa i Jereček, činjenica je da Porfirogenit Salines ubraja u naseljene gradove Srbije, pa ako se misli na Tuzlu, onda se taj kraj ne bi mogao vezivati za ono što Porfirogenit ubraja u zemlju Bosnu.

!
gornji text je prenesen sa 223.stranice knjige i da bi se pogledale ORIGINAL skenirane stranice, potrebno je ...
. . . K L I K N U T I za prikaz : o v d j e
223.JPG
ne zna primitivizam šta je minimalizam

Slika
Avatar korisnika
admin
Site Admin
 
Postovi: 5688
Pridružen: Sub pro 29, 2012 2:09 pm
Lokacija: Tuzla, Bosna

Vrati se na: Bosona iz DAI

Tko je online

Nema registriranih korisnika pregledava forum i 1 gost

cron