Bosona nije bila dio Servie (Relja Novaković)

prvi spomen Bosne je u DAI pisanom oko 950.godine

Bosona nije bila dio Servie (Relja Novaković)

PostPostao/la admin » Pet vel 15, 2013 2:00 pm

windows7sevn.org Facebook Share
Bookmark and Share
IZDVOJENO iz knjige Relja Novaković: „Gde se nalazila Srbija od VII-XII veka“

kao prvo, Relja na strani 67-68. opisuje Bosnu kao zasebnu u okviru "susjednih oblasti"
što se može pročitati na zasebnoj temi link
nastavljajući dalje

Naprotiv, čini nam se da više osnove ima da je oblast Bosne od VII do XII veka, pa i kasnije, pripadala “susednim oblastima” i da se oslobodila kad i ostale, a da su posle treće decenije IX veka između nje i “sadašnje” Srbije počele da se uspostavljaju neke labave veze, koje su, kako izgleda, vrlo često kidane. Stalno ojačana “sadašnja” Srbija mogla je u prvo vreme težiti da se proširi kako prema Raškoj tako i prema Bosni. Da ponovimo, da je rana oblast Bosna imala isti etnički sastav kao i “sadašnja” Srbija i da je bila njen sastavni deo, ne vidimo razlog zašto car i nju nije nazvao Srbijom, već je naziva oblašću posebnog imena. Osim toga, ona ne samo da je naznačena imenom različitim od “sadašnje” Srbije (pokrštene), već stićemo utisak da je još u tim ranim vekovima obrazovana u njoj jedna posebna teritorijalna zajednica, koja je kroz čitav srednji vek ispoljavala svojevrsne osobenosti održavši se pod istim imenom pod kojim je spomenuta još u X veku kao oblast sa dva naseljena grada, nezavisno od naseljenih gradova koje Porfinogenit poimenično nabraja u Srbiji. Iz ovih razloga pada nam na um da je područje Bosne još od početka doseljavanja Slovena moglo ispoljavati osobenosti drugačije od onih koje su postojale na drugim područjima koja su naselili Srbi, Hrvati i drugi Sloveni. Na ovakav zaključak kao da ukazuje i jedna rečenica u spisu Vizantijskog pisca Jovana Kinama.
Mi ćemo se na Kinamovim podacima zadržati na drugom mestu malo više, a ovde da spomenemo samo da je Kinam jednom prilikom, spomenuvši Drinu kao reku koja “odvaja Bosnu od ostale Srbije”, dodao kako “Bosna nije potčinjena arhižupanu Srba nego narod u njoj ima poseban način života i upravljanja”. Da odmah dodamo da su neki “posebni način života” preveli sa “posebne običaje”. Kinam je vizantijski pisac iz XII veka (misli se da je umro 1203) i kad on u to vreme govori o posebnom načinu života (posebnim običajima) i posebnom načinu upravljanja, onda je to mogla biti slika ne samo iz XII veka, već i iz XI, a vrlo verovatno i iz X, odnosno iz stoleća u kojem je Porfinogenit u svom spisu spomenuo Bosnu kao oblast sa dva naseljenja grada. Doduše, način upravljanja mogao se donekle izmeniti između Xi XII veka, ali ne i način života (običaji), osobito ako uzmemo da su običaji mahom kultnog porekla i da je hrišćanstvo, koliko nam je poznato, u te oblasti prodrlo tek u drugoj polovini IX veka. Čitajući gornju Kinamovu opasku ne možemo da se ne pitamo otkuda to da još u XII veku jedan vizantijski pisac dobro zna da je način života u Bosni drugačiji od onog u Srbiji.
Budući da je poznato da se mnogi oblici narodnog života (običaji) održavaju vekovima čini nam se da je logično da pomislimo da su ti običaji (način života) u Bosni bili drugačiji od onih u Srbiji još od vremena doseljavanja “Bosanaca”, a možda i iz vremena pre njihovog doseljavanja na Balkansko poluostrvo. Kad su naselili Bosnu u kojoj su, najvjerovatnije, živeli pod vizantijskom vlašću sve do treće decenije IX veka, nije bilo razloga da postojeći način života (običaje) menjaju. Njih po svoj prilici nije moglo ni hrišćanstvo za kratko vreme bitnije da izmeni. Da su u period od VII do početka IX veka, pa i do Kinamovog vremena, trpeli neki uticaj sa strane (u šta ne verujemo), a taj bi uticaj mogao delovati samo od nekog od suseda, smatramo da u ondašnjim uslovima života tih suseda od njih nije mogao bilo šta bitnije da izmeni u unutrašnjem životu “Bosanaca”. Oni su, kao i njihovi susedi, jednostavno produžili da žive životom na koji su vekovima bili naviknuti.


!
gornji text je prenesen sa 68.stranice knjige i da bi se pogledale ORIGINAL skenirane stranice, potrebno je ...
. . . K L I K N U T I za prikaz : o v d j e



Kao što znamo, car je Bosnu spomenuo na kraju poglavlja 32. u kojem je izložio kratku istoriju Srbije od njenog početka do sredine X veka. Pošto je na završetku tog svog izlaganja poimenično naveo i šest nastanjenih gradova u "pokrštenoj Srbiji" dodao je "i u oblasti Bosne Kotor i Desnik".
Kako je poznato, iz ovog spomena Bosne, na ovom mestu, nastao je veliki problem oko toga šta je bila i gde se nalazila Bosna u carevo vreme? Da li njen spomen u poglavlju o Srbiji mora da znači, kako neki misle, da je Bosna tog vremena bila u sklopu Srbije i da je uopšte od svog početka bila sastavni deo Srbije? Pristalice mišljenja da Bosnu onog vremena treba smatrati sastavnim delom Srbije obično se, između ostalog, pozivaju na Ajnharda, ali možda još više na vizantijskog pisca Jovana Kinama, koji je, opisujući jedan vizantijsko-srpsko-ugarski sukob 1150. godine, na reci Tari, na jednom mestu spomenuvši reku Drinu dodao "koja izvire negde odozgo i odvaja Bosnu od ostale Srbije. Bosna nije potčinjena arhižupanu Srba nego narod u njoj ima poseban način života i upravljanja". Dodamo da su neki "poseban način života" preveli sa "posebne običaje".
Upoređujući spomen ona dva naseljena grada "u oblasti Bosne" sa ovim Kinamovim opisom na prvi pogled se čini da su zaista u pravu oni koji Bosnu Porfirogenitova vremena smatraju sastavnim delom Srbije, ali se nama čini da ne mora da je tako. Pre svega, smeta nam Porfirogenitov postupak. Zašto je on, pitamo se, uopšte i spomenuo posebno dva grada u oblasti Bosne ako je ta oblast u njegovo vreme smatrana sasvim ravnopravnom sa ostalim oblastima iz kojih se tada sastojala "pokrštena Srbija" ("sadašnja Srbija") i u kojoj car nalazi šest naseljenih gradova. Da je oblast Bosne od starine pripadala Srbiji čini nam se da nikakav razlog ne bi mogao da spreči cara da i nju podvede pod pojam "pokrštene Srbije" i ne spominjući njeno posebno geografsko ime.
Pozivanje na Kinama kao na argumenat za Bosnu u sklopu Srbije Porfirogenitova vremena čini nam se da nema opravdanja. Pre svega, od Porfirogenitovog spomena Bosne do navedenog Kinamovog opisa prošlo je više od dva veka i mi za to vreme veoma malo znamo i o Srbiji, a o Bosni još manje. Ako je Bosna u međuvremenu od X do XII veka, i bila izvesno vreme u sastavu srpske države, to ne mora da znači da je bila u njenom sklopu i u X veku ili još ranije. Možda Kinam konstatuje samo jedno stanje, odnosno neku promenu bližu svom vremenu ako smo uopšte i sigurni u smisao onog dela rečenice gde se kaže "i odvaja Bosnu od ostale Srbije"? No, kod Kinama nas još više zbunjuje ono mesto na kojem stoji da narod u Bosni ima "poseban način života" ("posebne običaje") pa čak i "upravljanja".
Šta to može da znači? Ako je narod u Bosni još od početka bio u sklopu Srbije, pa čak, kako neki misle, i istog porekla kao i Srbi, otkuda u tom narodu već do XII veka poseban način života i poseban način upravljanja? Ne sumnjamo u to da je Kinam znao šta piše, ali ako je tako, kako da objasnimo ovu razliku? Ne navodi li nas ona na pomisao da je i Porfirogenit s razlogom spomenuo Bosnu kao posebnu oblast sa dva naseljena grada.
Možda će biti u pravu oni koji misle da je car o Bosni znao vrlo malo, pa je iz tih razloga u poglavlju o Srbiji
uzgred spomenuo da postoji i oblast Bosna sa dva naseljena grada.
No, u ovom našem razmišljanju o prvobitnom geografskom prostoru i Srbije i Bosne ne treba da zaboravimo na Časlava. On nam je u ovom slučaju glavna ličnost, jer Srbija čiji prostor u X veku tražimo u stvari je Srbija Časlavljeva vremena. Istoriju te Srbije i
Porfirogenit izlaže opisujući je od njenog početka do svoga vremena, pa i kad navodi šest naseljenih gradova u "pokrštenoj Srbiji" trebalo bi da je reč o toj istoj Srbiji u kojoj je poslednji vladar koga car spominje bio Časlav. Na žalost, mada uopšte uzeto znamo o kojoj je Srbiji reč, ko je njome u dato vreme upravljao i koliko je naseljenih gradova imala, pa znamo čaki nazive tih gradova, opet smo u nemogućnosti da nešto određenije kažemo o njenom prostoru. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je car istovremeno, dok je opisivao istoriju Srbije, spominjao i primorske gradove i da je u isto vreme kad i u Srbiji i u tim oblastima naveo i broj i nazive
naseljenih gradova, po logici stvari izlazi da u to vreme, tj. u doba Časlava, u Srbiju ne treba ubrajati nijednu od primorskih oblasti od Duklje do istočnih granica Hrvatske, već je treba tražiti negde drugde.
Ali ako u sastavu Časlavljeve Srbije nije bila nijedna od primorskih oblasti, pitamo se da li je bila Bosna? Sudeći po Porfirogenitovom kazivanju, koji, opisujući događaje u Srbiji, ni jednom reči ne spominje Bosnu,rekli bismo da ni Bosna nije bila u sastavu tadašnje Srbije, čijeg vladara, Časlava, car prikazuje kao čoveka koji je svoju zemlju samo obnovno i u njoj se učvrstio, ali, dodaje, uz pomoć vizantijskog cara. U stvari, problem obima Srbije u doba Časlava rešava se saznanjem o prostoru Srbije u vreme prethodnog vladara ili prethodnih vladara, jer je bugarski car Simeon napao i privremeno pokorio tu Srbiju, a Časlav je opet samo tu Srbiju obnovio i u njoj se učvrstio. Znači, ako Bosna nije bila u sastavu Srbije pre Časlava nije bila ni u njegovo vreme, jer on, sudeći po carevom kazivanju, nije ni stigao da proširi granice Srbije.
Pristalice velike Srbije Časlavljeva vremena obično se pozivaju na Dukljanina, koji govori o ugarsko-srpskom sukobu i porazu Mađara, navodno, u Drinskoj županiji, po svoj prilici, kod Cvilina, nedaleko od Foče, i to uzimaju kao neki dokaz da je Časlav vladao i Bosnom, jer je ugarski vojskovođa najpre pljačkao i zauzeo Bosnu, pa je tek posle toga prodro dubokona jug. Ali to nije nikakav dokaz niti da je Bosna pre Časlava bila u sastavu Srbije niti da je Časlav zauzeo Bosnu pobedom nad Ugarima u Drinskoj županiji, jer, ako je verovati Dukljaninu, Časlav je goneći Ugre s juga prema severu izgubio život negde na Savi, pa nije ni imao vremena da zauzme Bosnu. Prema tome, problem ostaje na istom, treba ispitati kome je pripadala Bosna u drugoj polovini IX veka i u X veku sve do Časlava. Ako bi se moglo dokazati da je Bosna tada bila u sastavu Srbije, onda bi se moglo smatrati da je Časlav, obnavljajući Srbiju obnovio istovremeno i Bosnu i kao vladar se učvrstio i u jednoj i u drugoj. Ako ovo ne možemo da dokažemo, ostajemo tamo gde smo i bili: na pitanju dva naseljena grada u oblasti Bosne.Zašto se ta dva grada izdvojeno spominju od onih šest u "pokrštenoj Srbiji"? Sve drugo su samo pretpostavke bez iole jasnijih argumenata.

Pokušaj da se Ajnhardovi Srbi, među koje je 822. godine pobegao Ljudevit, vežu za Bosnu i time potkrepi pretpostavka da je Bosna bila tada naseljena Srbima, pa da je zato sasvim moguće da je i u X veku bila u sastavu Srbije, smatramo sasvim bespredmetnim. Ljudevitovo bekstvo među Srbe ne može se nikako odnositi na Bosnu bez obzira na to da li je i koliko Srba bilo u to vreme u njoj.


gornji text je prenesen sa 337-339.stranice knjige i da bi se pogledale ORIGINAL skenirane stranice, potrebno je ...
. . . K L I K N U T I za prikaz : o v d j e
Slika
339.GIF



Kada Dukljanin kaže da je Kiš ušao s vojskom u Bosnu, a ne navodi nijednu drugu oblast izmeđuUgarske i Bosne, po prirodi stvari pretpostavljamo da su se te dve zemlje GRANIČILE, da su bile u SUSEDSTVU, samo se postavlja pitanje – gde ? Pretpostavlja se da su Ugri u 10.veku bili u Sremu i možda nešto zapadnije,
A TO BI ZNAČILO DA SU U BOSNU UŠLI ČIM SU PREŠLI SAVU.
Ako je tako šta da radimo sa Porfinogenitovim podatkom da je Salines bio jedan od naseljenih gradova u Srbiji, a najveći broj istoričara miri se sa mišljenjem da je Salines bio tamo gde je danas Tuzla, što bi značilo, ako je to tačno, da Kiš, s obzirom na položaj Tuzle, nije mogao ući u Bosnu već u Srbiju. Međutim, pošto je gotovo NEPRIHVATLJIVO da je Salines – Tuzla pripadao Srbiji, reklo bi se da je Kiš, baš kako Dukljanin kaže ipak UŠAO U BOSNU.
Ako je tako onda je naša predstava o Bosni 10.veka krajnje neizvesna.
….
Ako bismo sa ovakvim rezonovanjem bili u pravu morali bismo se pitati ČIJA JE BILA Bosna u vreme sukoba između Kiša i Časlava?Po svemu sudeći čini nam se da odmah možemo da kažemoDA TADA NIJE BILA U SASTAVU Srbije. Da je bila u njenom sastavu bilo bi krajnje neshvatljivo kako se moglo desiti da Časlav, koji se, kako Porfinogenit kaže, uz vizantijsku pomoć učvrstio u svojoj zemlji koju je uspešno obnovio, da taj Časlav dopusti da Kišova vojska (ni brojan ni jaka) prodre čak i preko 200 kilometara duboko na jug, pustišeći uz put, a on da je dočeka TEK NEGDE oko Foče, kad je od Save do mesta sukoba imao nebrojeno mnogo pogodnosti da Kišove očigledno slabije snage dočeka i potuče isto onako kako je to učinio, navodno, kod današnjeg Cvilina. Mi ovde ne vidimo drugo objašnjenje nego da je Kiš tada imao dva cilja: da, pre svega, zauzme i opljačka Bosnu, ili možda da je opljačka, a onda krene na Časlava ne bi li sprečio konsolidovanje Srbije, koju je tada pomagala Vizantija. To što je Časlav dočekao Kiša u blizini današnje Foče dosta je razumljivo ako smo pažljivo pratili sve što je dosada rečeno o mogućem geografskom pložaju i teritorijalnom prostranstvu Srbije do sredine 10.veka. Ako je Kiš hteo da prodre u središte tadašnje Srbije, nije ni mogao izabrati drugi put nego duž Drine. Dakle mada ovde ne možemo ništa pouzdano reći o severnoj granici tadašnje Bosne, čini se da možemo pouzdano tvrdit da je
ta oblast U TO VREME BILA SAMOSTALNA.



!
gornji text je prenesen sa 95.stranice knjige i da bi se pogledale ORIGINAL skenirane stranice, potrebno je ...
. . . K L I K N U T I za prikaz : o v d j e


To, videli smo, nekako naslućujemo još od Porfirogenita i sastavljača 30. poglavlja DAI i zato, da ponovimo, ne treba sa Zetom, odnosno sa Dukljom, prenagliti i bez ikakvih dokaza izjednačavati je u svemu sa ostalim zemljama u sklopu rane srpske države.Čini nam se da je i Zeta, kao i Bosna, još od samog početka bila osobena zemlja. Ona je to ostala kroz čitavu svoju istoriju bez obzira na to što se u određenim fazama duže ili kraće nalazila u sklopu srpske države.Zeta nikad nije postala Srbija, uostalom kao ni Bosna.Čini nam se da u našoj istoriografiji ta pojava još uvek nije dovoljno ispitana, a vredi je iz više razloga ispitati, i radi istorije Srbije i radi istorije Zete, odnosno kasnije Crne Gore.


!
gornji text je prenesen sa 344.stranice knjige i da bi se pogledale ORIGINAL skenirane stranice, potrebno je ...
. . . K L I K N U T I za prikaz : o v d j e
ne zna primitivizam šta je minimalizam

Slika
Avatar korisnika
admin
Site Admin
 
Postovi: 5107
Pridružen: Sub pro 29, 2012 2:09 pm
Lokacija: Tuzla, Bosna

Vrati se na: Bosona iz DAI

Tko je online

Nema registriranih korisnika pregledava forum i 1 gost