Kljosov:Srbi najstariji narod iz čijeg gena potiču Hrvati, Bosanci i Arijevci!??!?!?!

hrvata, srba....

Kljosov:Srbi najstariji narod iz čijeg gena potiču Hrvati, Bosanci i Arijevci!??!?!?!

PostPostao/la admin » Sub ruj 21, 2013 10:33 am

windows7sevn.org Facebook Share
http://www.telegraf.rs/vesti/832272-nau ... i-arijevci

Anatolij Aleksejevič Kljosov, profesor biologije Harvadskog univerziteta, u svom naučnom radu izneo je tvrdnje da je srpski gen star 12.000 godina i da potiče od Nojevog sina

Slika

Ako je DNK analiza, koja ostavlja tragove o svakoj individui na planeti i ako je ona otkrila da je Darvin podmetnuo lažne kosti da bi podupro svoju teoriju evolucije, onda nema nijednog razloga da se sumnja u naučni rad Anatolija Aleksejeviča Kljosova, profesora biologije Harvadskog univerziteta, koji tvrdi da je upravo ovom analizom dokazano da su Srbi pranarod današnjim Slovenima i mnogim drugim narodima Evrope čiji je gen star 12.000 godina!

Američki naučnik ruskog porekla sa Harvarda Anatolij Kljosov, koji je i predsednik naučne konsultativne uprave Međunarodnog genealoškog biroa, u svom naučnom radu kaže da su u stvari i Rusi potomci onih kojima je prapostojbina bila na teritoriji Balkana, to jest današnje Srbije, Bosne, Crne Gore i Makedonije.

- Srpski geni (R1A1) su stari 12.ooo godina naspram drugih koji su od 4 do 7 hiljada godina. Svi Anarodi (osim dva) u Evropi imaju preko 40% srpskog ili prasrpskog gena – tvrdi ovaj naučnik.

Ako je suditi po mapi srpskog gena koja je urađena po studiji ovog naučnika ovaj gen ima preko 60 odsto stanovnika današnje Srbije, BiH, Hrvatske, Crne Gore, Danske, severnog dela današnje Nemačke, kao i južnog dela Skandinavije, ali i dobrog dela Velike Britanije.

Slika

Prema ovim nalazima, nosioci R1a1 − genetske oznake, na Balkanu su živeli još pre nekih 12.000 godina. Posle nešto više od dve stotine pokolenja oni odatle izbijaju na istočnoevropsku ravnicu, gde se pre 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca roda R1a1.

Prema tvrdnjama dr Kljosova može se zaključiti i da danas “srbuju” oni koji u svojim genima ni nemaju srpsko poreklo što se DNK analizom može lako otkriti.

Kljosov u svom naučnom delu daje istoriju ruskog naroda od biblijskog Jafeta, sina Nojevog, do njegovih dana. Na jednom mestu, međutim, autor piše kako su se Jafetovi potomci naselili prvo u donjem toku Dunava, današnjoj Srbiji, da bi zatim neki od njih otišli na sever.

Ruska istoriografija je ove podatke oduvek uzimala za ozbiljno, pa se u ruskim školama učilo kako su oni došli “sa one strane Karpata”. Za njih su “one strane Karpata” ovaj deo gde danas žive Srbi, koji su, u eri ljubavi sa Sovjetima, ovu lekciju iz istorije doslovno prepisali i preneli u svoje udžbenike. Za Srbe, međutim, Nestorove “sa one strane Karpata” treba da glase “sa ove strane Karpata”. Taj deo ovde nikada nije shvaćen.

Slika

SRBI SU ARIJEVCI

Profesor sa Harvarda i osnivač Ruske akademije DNK – genealogije kaže da je u dinаrskim predelimа bivše Jugoslаvije primećenа je velikа učestаlost genа koji je, zbog svog nаlаzištа, među lаicimа poneo ime “ilirski”. Stručnjаci su mu, međutim, dаli dostа suvopаrаn nаziv I2а2-dinаrik (ovo se zove hаplo grupа, skrаćeno hpg).

Doktor nаukа Anаtolij Aleksejevič Kljosov je predsednik nаučne konsultаntske uprаve Međunаrodnog geneološkog biroа i professor biologije nа Hаrvаrdskom univerzitetu. Nаjveći je živi stručnjаk zа hpg R1а1 kojа je tipičnа zа sve Slovene. Ovа hаplo grupа je u većoj ili mаnjoj meri zаstupljenа među svim slovenskim nаrodimа, аli u znаčаjnoj meri i među nаjvišim kаstаmа u Indiji.

Nа osnovu postojećih mutаcijа, koje je veomа studiozno proučаvаo, Kljosov je došаo do zаključkа dа svi Sloveni potiču sа Bаlkаnа. I to ne bilo gde sа Bаlkаnа, već iz dаnаšnje Srbije i Bosne. Stаrost nаših primerаkа R1а1 je – 12.000 godinа. Od tаdа smo, znаči, mi nа ovim prostorimа.

Stаrost primerаkа R1а1 kod nаjviših indijskih kаstа je dаleko mlаđа − negde oko 3.850 godinа, što odgovаrа vremenu dolаskа аrijevаcа nа te prostore. Kljosov dаlje zаključuje dа su Arijevci, u stvаri, Sloveni koji su sа područjа Srbije stigli do Indije.

Koristeći nаjnovijа nаučnа sаznаnjа iz genetike, profesor Kljosov zаključuje dа su se pre oko 4.800 godinа prаevropljаni iz Podunаvljа podelili. Oni koji su pošli nа istok postаli su kаsnije Sloveni, oni koji su krenuli nа zаpаd postаli su govornici tаkozvаnog Kentum jezikа, nekаdа zаjedničkog indoevropskog govornog područjа.

- “Indoevropski jezici”, tаj eufemizаm, je svojevremeno nаstаo usled neshvаtаnjа štа to povezuje sаnskrit i njegove vаrijаnte, s jedne strаne, i evropske jezike, s druge. Sаdа je to postаlo sаsvim jаsno. Arijevski jezici predstаvljаju osnov i evropskih jezikа, i sаnskritа, i “indoevropskih” irаnskih jezikа. Nа Dnjepru, Donu i reci Urаl nisu živeli “nаrodi koji su govorili nа irаnskim jezicimа”. Sloveni su tаmo živeli, prаsloveni, Arijevci, i to je bio njihov jezik. To su oni svoj jezik doneli u Indiju, Irаn, Avgаnistаn – tvrdi profesor.

Po Kljosovljevim zаključcimа nosioci R1а1 nа Bаlkаnu su živeli još pre nekih 12.000 godinа. Posle nešto više od dve stotine pokolenjа oni odаtle izbijаju nа istočnoevropsku rаvnicu, gde se pre 4.500 godinа pojаvio predаk sаvremenih Rusа i Ukrаjinаcа rodа R1а1.

Polа milenijumа kаsnije ovi prаsloveni stižu do južnog Urаlа, а 400 godinа kаsnije kreću nа Indiju, gde dаnаs živi oko 100 milionа njihovih potomаkа. Jednа grupа tih bаlkаnskih prаslovenа uputilа se nа Bliski istok, gde se tаkođe i dаnаs nаlаze nosioci hpg R1а1. Stаrost njihovih genа Kljosov dаtirа nа 4.000 godinа.
ne zna primitivizam šta je minimalizam

Slika
Avatar korisnika
admin
Site Admin
 
Postovi: 5710
Pridružen: Sub pro 29, 2012 2:09 pm
Lokacija: Tuzla, Bosna

Re: Kljosov:Srbi najstariji narod iz čijeg gena potiču Hrvati, Bosanci i Arijevci!??!?!?!

PostPostao/la ZlatniLjiljan » Ned ruj 22, 2013 10:02 am

Posto je gospodin klyosov dao svoj komentar na ovo sve a moze se procitati dole, vise potrebe nema za ovim odgovorom, niti slikom maila, samo mozemo referirati na njegov naj noviji rad o ovoj temi:

http://www.scirp.org/journal/PaperInfor ... erID=17707





Za kraj, ovdje je stranica gospodina Kljosova gdje su svi njegovi radovi objavljeni, medjutim o ovoj licemjernoj izjavi nema ni traga ni glasa, kakva je vjerovatnoca da ga nebi objavio ako je vec otkrio tako nevjerovatnu i sokantnu vijest za povjest covjecanstva........... da upravo 0, evo ko voli nek izvoli: http://aklyosov.home.comcast.net/~aklyosov/
A man who views the world the same at fifty as he did at twenty has wasted thirty years of his life.
Muhammad Ali
Avatar korisnika
ZlatniLjiljan
 
Postovi: 242
Pridružen: Čet svi 30, 2013 2:24 pm

Re: Kljosov:Srbi najstariji narod iz čijeg gena potiču Hrvati, Bosanci i Arijevci!??!?!?!

PostPostao/la ZlatniLjiljan » Sri ruj 25, 2013 7:54 am

I gospodinu Klyosovu je izgleda dosadila ova sva prica te je cini se odlucio da razrijesi stvari sa telegrafom.rs:


"Листу TEЛEГРAФ
Аутор – Анатолиј А. Кљосов
aklyosov@comcast.net
22. септембра 2013.

О најстаријој историји Прасловена на Балкану и њиховим миграцијама на Руску низију, у Индију, Иран, на Блиски Исток и даље на југ до Индијског океана

У последња три дана на мене се обрушила бујица писама из балканских земаља, од људи који су прочитали чланке у низу новина, међу којима је водећа Телеграф. Читаоци постављају питања да ли је истина оно што је са позивом на мене написано, поготово у чланку http://www.telegraf.rs/vesti/832272-nau ... i-arijevci
Као што се често дешава, пут од науке до популарних новина није једнозначан, и каткад обраста фантазијама. На пример, ја никада ни у једном свом раду нисам спомињао библијског Ноја ни његове синове, и био сам зачуђен, прочитавши следеће: “Кљосов у свом научном делу даје историју руског народа од библијског Јафета, сина Нојевог, до његових дана. На једном месту, међутим, аутор пише како су се Јафетови потомци населили прво у доњем току Дунава, данашњој Србији, да би затим неки од њих отишли на север”. Можда је тако и било, само ја о томе немам појма. ДНК-генеалогија о Ноју и синовима ништа не говори.

Али, далек сам од помисли да се бавим претресањем чланака у поштованом Телеграфу; што је написано, написано је. Желео бих да овде изнесем оно што заиста о Словенима уопште и о балканским Словенима говори ДНК-генеалогија. То је збиља занимљиво, а понекад сасвим неочекивано, сасвим другачије него што пишу уџбеници.
Балканске народности чини неколико родова или, како их у ДНК-генеалогији зову, хаплогрупа. У Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Словенији, Македонији, Црној Гори два главна рода (по језику и територијама) чине I2а и R1a, али има још много других, малобројнијих – то су E1b, R1b, J2, J1, I1, Q, T и други. Најбројнији род је I2а, и на Балкану се готово сасвим састоји из такозване динарске группе. Његов удео на Балкану варира от 21% у Словенији, 23% у Македонији, 30% у Црној Гори, 33% у Србији, 37% у Хрватској, и до 56% у Босни и Херцеговини. Та хаплогрупа, I2а, у давнини је имала трагичну историју, о којој ћу нешто даље испричати. Род R1a по бројности достиже од 8% у Црној Гори, 14% у Македонији, 16% у Србији и Босни, 24% у Хрватској, до 38% у Словенији. На тим родовима-хаплогрупама ћемо се сада задржати.

Род I је, по свему судећи, најстарији у Европи, постоји најмање 45.000 година. Неки научници сматрају да је његов непосредан предак – кромањонац, премда директних доказа нема. Али то становиште није лишено основа. Пре око 20.000 година род I се поделио на две гране – I1 и I2, и ти родови су насељавали древну Европу. Да ли су у то доба људи рода I2a живели на Балкану – засад се не зна. Ископавања показују постојање хаплогрупе I2а у древним костима датованим пре 5.000 година на југу Француске. Али, пре око 4.500 година, средином III хиљадулећа пре наше ере, дошло је до трагедије која је довела до готово потпуног нестанка, а вероватније уништавања готово свих европских хаплогрупа, које видимо у древним костима датованим пре 7–5.000 година, а потом су у Европи нестали. У Европи је, не рачунајући крајине, остала практично једна хаплогрупа – R1b, која је на европски континент стигла пре око 4.800 година, и током неколико столећа населила читаву Средњу и Западну Европу. Од тада она остаје најраширенија европска хаплогрупа; на њу отпада око 60% мушког становништва Средње и Западне Европе. То је знатан део Шпанаца, Португалаца, Баска, Енглеза, Ираца, Шкотланђана, Француза, Белгијанаца, Немаца.

Током насељавања Европе од стране Ербина (носилаца R1b), исти су “звонасти пехари”, по имену археолошке културе звонастих пехара, из Европе су нестале хаплогрупе I1, I2, R1a, E-V13, G2a, и њихове остатке налазимо или у западним крајинама Европе (на Британским острвима), или на истоку – на Руској низији и у Малој Азии, камо су побегли преживели носиоци тих хаплогрупа-родова. Али њихове остатке налазимо знатно касније, после њиховог тешког преживљавања на рубу нестанка. То је попут “последњег Мохиканца”, само што су у овом случају “Мохиканци” опстали, премда су за стабилизацију њихових родова била потребна столећа, а каткад и хиљадулећа. Хаплогрупа I2a поцепала се попола – један део је побегао на Британска острва, други – на Дунав. Затребало је преко 2.000 година, од пре 4.500 па до пре 2.300 година да би хаплогрупа I2a у дунавском региону кренула да расте и почне да насељава Источну Европу. ДНК-генеалошки прорачуни показују да сви I2a у читавој Источној Европи – от Грчке на југу па до Прибалтика на северу, имају истог заједничког претка који је живео пре 2.300 година, крајем прошле ере, по свој прилици на Дунаву. Према томе, Словени хаплогрупе I2a тек почетком наше ере почињу да се шире по Источној Европи, што су и археолози запазили. Највећи број представника рода I2a населио се на Балкану, и можемо да их схватимо – земља је тамо благодатна. Тај род назван је “динарским” само зато што их тамо има највише у читавој Европи. Али даље на запад “Динарци” нису ишли да се насељавају, изгледа да их је глас крви подсетио – “тамо се не сме”. Можда је било и других разлога, нама непознатих.

Зато, када историчари тврде како су се Словени на Балкану појавили тек средином наше ере, то је релативно тачно, али само у погледу половине Словена, хаплогрупе I2a, “динарског” рода, а ни то није било средином наше ере већ 800 година раније. И при том историчари немају појма о древној историји “Динараца” у Европи. Одатле следи још један закључак – нема смисла говорити о томе који народ је на Балкану старији, у сваком случају о знатном делу народа, “Динарцима”. Сви носиоци “динарске хаплогрупе” – и Срби, и Хрвати, и Словенци, и Бошњаци, и Македонци, и Црногорци – сви њихови преци били су из истог рода, сви су чудом преживели трагедију пре 4.500 година, сви су се препородили у дунавском региону, помажући један другоме. Не треба настављати трагедију, то је већ било, и то не једном.

Прелазимо на други род, R1a. Он има сасвим другачију историју, али су, као и “динарски” род, на Балкану и у читавој Источној Европи постали Словени, и створили један заједнички језик, премда и у својој различитој динамици.

Род R1a дошао је на Балкан пре око 9.000 година, а можда и пре. О томе говоре и подаци ДНК-генеалогије (“пре најмање 9.000 година”), и археолошки подаци, који сведоче о приспећу нових миграната на Балкан пре најмање 8.000 година, и то је показано такозваним методом датирања помоћу стронцијума. Тај европеидни род дошао је са стране Алтаја, на који су његови преци изгледа стигли из Европе најкасније пре 40.000 година. Према томе, та миграција је направила огромну петљу – из Европе на Алтај и натраг. Носиоци R1a стигли су на Балкан, преваливши огроман пут с Алтаја по јужном луку – кроз Тибет, Индостан, Иранску висораван и Анатолију, где су језикословци открили најстарије трагове индоевропског језика, који је пронео род R1a. После доласка на Балкан, род R1a раселио се по Европи. Биће крајње занимљиво сазнати ко су били најстарији житељи Лепенског Вира – “Динарци” или Аријевци, ноcиоци R1a, или, можда, неочекивано неко сасвим други. Али то ћемо сазнати, и то ускоро. Зашто су они Аријевци – ево објашњења.

Пре истих кобних 4.500 година род R1a побегао је из Европе на Руску низију, и ускоро се разишао на неколико миграционих грана. Део њих упутио се на југ, преко Кавказа у Месопотамију, тамо ушао у историју под именом митанијских Аријеваца (савремена Сирија), и прошао до полуострва Арабија. Сада њихови потомци међу Арапима чине до 9% укупног мушког становништва. Други део Аријеваца прошао је са Руске низије до Средње Азије, тамо живео око 500 година, и пре око 3.500 година прешао на Иранску висораван. Дарије I, ахеменидски цар, уклесао је на барељефу у Накш-и-Рустаму 1.000 година касније: “Ја, Дарије, велики цар, цар над царевима... Аријевац, син Аријевца”. Још један део Аријеваца, који је отишао на исток, стигао је до Јужног Урала, основао тамо металуршка предузећа, пре око 3.600 година отишао у Индију, под именом легендарних Аријеваца, и населио се у Арјаварти (у преводу са санскрта – “земља Аријеваца”), у Северној Индији. Најзад, још један миграциони пут Аријеваца довео их је до Алтаја, отаџбине древних предака, где је у гробовима датованим пре 3.800–3.400 година откривена опет хаплогрупа R1a, с особеностима својственим индијским Аријевцима, каснијим Скитима и још каснијим Словенима хаплогрупе R1a како Руске низије тако и Балкана. Сви су потомци древних Аријеваца. Приспевши у Индију, Аријевци су тамо успоставили кастински систем, а себе саме, разумљиво, уписали у највишу касту (препознајете нас, Словене?), и од тада кастински систем одржавају. И дан-данас, без обзира на протеклих 3.500 година, већину највише касте чине носиоци R1a, њихов удео достиже у највишим кастама до 72%, према подацима индијских аутора.

У Русији удео хаплогрупе R1a међу етничким Русима у просеку износи 48% од читавог мушког становништва европског дела, али то је зато што на северу живи много Угро-Финаца и јужних Балта хаплогрупе N1c1, док на југу (јужније от Пскова) удео R1a међу Русима достиже 67% и више. Становништво Северне Индије, потомци Аријеваца, имају хаплотипе, то јест одређене одсечке ДНК који се примењују за ДНК-генеалошку анализу, исте као и код етничких Руса. Ево типичног примера. Ово је мој хаплотип, типичан за Словене хаплогрупе R1a:


13 24 16 11 11 15 12 12 10 13 11 30 – 16 9 10 11 11 24 14 20 34 15 15 16 16 – 11 11 19 23 15 16 17 21 36 41 12 11 – 11 9 17 17 8 11 10 8 10 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 15 23 21 12 13 11 13 11 11 12 13
А ово су три типична хаплотипа Индијаца-“Индоевропљана”, исто хаплогрупе R1a, сасвим насумично узета с индијског сајта на који Индијци постављају своје хаплотипе). Мутационе разлике међу њима су означене:
13 24 17 10 11 14 12 12 10 13 11 32 – 16 9 10 11 11 24 14 20 31 12 15 15 16 – 11 10 19 23 16 16 17 20 33 34 13 11 – 11 8 17 17 8 11 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 14 23 21 13 13 11 13 11 11 12 13
13 24 16 11 11 14 12 12 10 13 11 31 – 16 9 10 11 11 24 14 20 33 12 15 15 16 – 10 12 19 23 15 17 18 18 35 41 15 11 – 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 13 23 21 12 12 11 13 10 11 12 12
13 23 16 11 12 15 12 12 10 13 11 30 – 9 10 11 11 24 14 20 30 12 16 16 16 – 11 12 19 23 15 16 18 21 35 39 12 11 – 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 16 10 12 12 13 8 14 24 22 13 13 11 13 11 11 12 12

Степен сличности између сва четири хаплотипа види се одмах. Запажамо да број мутација међу индијским хаплотипима у паровима износи 27–30, а између словенског (по дефиницији) хаплотипа аутора и сваког од индијских – такође у паровима – мутациона разлика износи 25–30. Другим речима, хаплотип аутора ближи је Индијцима него они сами међусобно. Заправо је та разлика у границама грешке, и разлике су готово подједнаке.
За пример – типични основни западноевропски хаплотип (хаплогрупе R1b):

13 24 14 11 11 14 12 12 12 13 13 29 – 17 9 10 11 11 25 15 19 29 15 15 17 17 – 11 11 19 23 15 15 18 17 36 38 12 12 – 11 9 15 16 8 10 10 8 10 10 12 23 23 16 10 12 12 15 8 12 22 20 13 12 11 13 11 11 12 12

Број мутација између њега и индијских хаплотипа (и хаплотипа етничких Руса) износи готово 50, што не чуди – њихове претке раздваја најмање 30.000 година. У Индији и Ирану има врло мало хаплотипа хаплогрупе R1b, готово да нема, и то су углавном недавни, подсећање на енглески колонијализам. Међу Аријевцима пре 3.500 година по свој прилици није било предака савремених Западноевропљана. У највишим кастама Индије хаплотипа R1b практично нема. Знате ли колико међу брахманима из највиших каста Индије има носилаца хаплогрупе R1b? Нема ниједног од 367 брахмана колико је тестирано на хаплогрупе.

Историја хаплогрупе R1a на Балкану такође је трагична, као и хаплогрупе I2a. После бекства хаплогрупе R1a из Европе на Руску низију пре око 4.500 година главни правац миграција Аријеваца током наредних 1.000 година водио је даље на исток, југоисток и на југ, како је већ описано. Миграције Руса, како можемо условно назвати оне који су остали на Руској низији после одласка осталих миграната на југ и исток, започеле су у западном правцу пре око 3.000 година, крајем II – почетком I хиљадулећа пре наше ере. Могуће је да су управо тада започела славна ратничка дела балканских Словена хаплогрупе R1a. Хаплогрупа I2a у то доба једва је преживљавала на Карпатима, и у тим делима није учествовала. Нећу овде задирати у описе војних похода балканских Словена нити делити те ратнике на Србе, Хрвате, Словенце и друге; мислим да су тада сви они били ратни другови. Могуће је да су они учествовали у одбрани Троје, одлазили у походе по Малој Азији, стизали до Блиског Истока и севера Африке, учествовали у походима Александра Македонског. Из тог доба су по читавом Јадрану остали камени аријевски споменици с особеним аријевским символима. О том раздобљу балканске историје постоји мноштво радова балканских историчара, како древних тако и савремених.

Како је говорио познати политичар из не тако давног времена, добитник Нобелове награде за мир – “ја имам сан”. И ја исто имам сан, премда нисам добитник Нобелове награде – да балкански народи живе у миру и пријатељству. Засад се о томе заиста може само сањати, али ће до тога неизоставно доћи. Можда онда када се Срби и Хрвати, Босанци и Словенци удубе у резултате ДНК-генеалогије и схвате да имају исту древну историју, коју су недавни догађаји поприлично покварили. Схвате и предузму позитивне мере. А које то мере – нека сами размисле. Мој задатак је да их упознам са ДНК-генеалогијом, што овде и чиним.

Са руског превела Сава Росић "
A man who views the world the same at fifty as he did at twenty has wasted thirty years of his life.
Muhammad Ali
Avatar korisnika
ZlatniLjiljan
 
Postovi: 242
Pridružen: Čet svi 30, 2013 2:24 pm

Re: Kljosov:Srbi najstariji narod iz čijeg gena potiču Hrvati, Bosanci i Arijevci!??!?!?!

PostPostao/la admin » Sri ruj 25, 2013 8:52 am

značajno izdvojiti

Balkanske narodnosti čini nekoliko rodova, ili, kao što se oni u DNK zovu, haplogrupa. U Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Makedoniji, Crnoj Gori, dva glavna roda (prema jeziku i teritoriji) su I2a i R1a, ali postoje i mnoge druge, manje brojne - su E1B, R1B, J2, J1, I1, Q , T, i druge.
Najbrojniji rod je I2a, i na Balkanu se gotovo u cijelosti sastoji iz tkzv. dinarske grupe. Njegov udio na Balkanu varira od 21% u Sloveniji, 23% u Makedoniji, 30% u Crnoj Gori, 33% u Srbiji , 37% u Hrvatskoj, a do 56% u Bosni i Hercegovini. Ova haplogrupa, I2a, u davna vremena je imala tragičnu istoriju, što ću reći malo dalje.
Rod R1a dostiže 8% u Crnoj Gori, 14% u Makedoniji, 16% u Srbiji i Bosni i Hercegovini, 24% u Hrvatskoj i 38% u Sloveniji. Na tim rodovima- haplogrupa ćemo se sada zadržati.

Rod I je, po svemu sudeći, najstariji u Evropi, postoji najmanje 45.000 godina . Neki naučnici vjeruju da je njegov neposredni predak - kromanjonac , iako nema neposrednih dokaza . Ali ovo stanovište nije bez temelja .
Prije oko 20.000 godina, rod I se podjelio na dvije struje - I1 i I2 , a ti rodovi su naseljavali drevnu Evropu. Da li su u to doba ljudi roda I2a živjeli na Balkanu - za sada se ne zna . Iskopavanja pokazuju postojanje haplogrupe I2a u drevnim kostima koja datiraju prije 5.000 godina na jugu Francuske .
Ali, prije oko 4.500 godina, sredinom III milenija p.n.e , došlo je do tragedije koja je dovela do skoro potpunog nestanka i vjerojatno uništenje gotovo svih evropskih haplogrupa , koje vidimo u drevnim kostima datiranim prije 7-5.000 godina , a potom su u Evropi nestali . U Evropi , ne računajući krajine, ostala je praktično jedna haplogrupa - R1b , koji je na evropski kontinent stigla prije oko 4.800 godina , i za nekoliko stoljeća naselila cijelu srednju i zapadnu Evropu . Od tada , ona ostaje NAJRAŠIRENIJA evropska haplogrupa; na nju otpada oko 60% muške populacije srednje i zapadne Europe . To je značajan dio Španaca, Portugalaca, Baskijaca, Engleza, Iraca, Škotlanđana, Francuza, Belgijanaca , Nijemaca.

Haplogrupa I2a se pocijepala na pola - jedan dio je pobjegao na Britanska ostrva, drugi - na Dunav. Potrebno je bilo više od 2.000 godina, od prije 4.500 pa do prije 2.300 godina, da bi haplogrupa I2a u dunavskom regionu počela rasti i naseljavati Istočnu Evropu.
DNK genealoški proračuni pokazuju da su svi I2a u cijeloj Istočnoj Evropi - od Grčke na jugu pa do Prabaltika na sjeveru, imaju istog zajedničkog predaka koji je živio prije 2300 godina, krajem prošle ere, po svoj prilici na Dunavu. Dakle, Slaveni haplogrupe I2atek na početku naše ere počinju da se šire po istočnoj Evropi, što su i arheolozi zapazili. Najveći broj predstavnika roda I2a naselilo se na Balkanu, i možemo ih razumjeti - zemlja je tamo blagodatna. Taj rod je nazvan "DINARSKIM", samo zato što ih tamo ima najviše u čitavoj Evropi. Ali dalje na zapad "Dinarci" nisu išli da se naseljavaju, izgleda da ih je glas krvi podsjetio - "tamo se ne smije". Možda je bilo i drugih razloga, nema nepoznatih.
ne zna primitivizam šta je minimalizam

Slika
Avatar korisnika
admin
Site Admin
 
Postovi: 5710
Pridružen: Sub pro 29, 2012 2:09 pm
Lokacija: Tuzla, Bosna

Re: Kljosov:Srbi najstariji narod iz čijeg gena potiču Hrvati, Bosanci i Arijevci!??!?!?!

PostPostao/la admin » Sri ruj 25, 2013 9:55 am

LATINICA

Listu TELEGRAF
Autor – Anatolij A. Kljosov
aklyosov@comcast.net
22. septembra 2013.

O najstarijoj istoriji Praslovena na Balkanu i njihovim migracijama na Rusku niziju, u Indiju, Iran, na Bliski Istok i dalje na jug do Indijskog okeana

U poslednja tri dana na mene se obrušila bujica pisama iz balkanskih zemalja, od ljudi koji su pročitali članke u nizu novina, među kojima je vodeća Telegraf. Čitaoci postavljaju pitanja da li je istina ono što je sa pozivom na mene napisano, pogotovo u članku http://www.telegraf.rs/vesti/832272-nau ... i-arijevci
Kao što se često dešava, put od nauke do popularnih novina nije jednoznačan, i katkad obrasta fantazijama. Na primer, ja nikada ni u jednom svom radu nisam spominjao biblijskog Noja ni njegove sinove, i bio sam začuđen, pročitavši sledeće: “Kljosov u svom naučnom delu daje istoriju ruskog naroda od biblijskog Jafeta, sina Nojevog, do njegovih dana. Na jednom mestu, međutim, autor piše kako su se Jafetovi potomci naselili prvo u donjem toku Dunava, današnjoj Srbiji, da bi zatim neki od njih otišli na sever”. Možda je tako i bilo, samo ja o tome nemam pojma. DNK-genealogija o Noju i sinovima ništa ne govori.

Ali, dalek sam od pomisli da se bavim pretresanjem članaka u poštovanom Telegrafu; što je napisano, napisano je. Želeo bih da ovde iznesem ono što zaista o Slovenima uopšte i o balkanskim Slovenima govori DNK-genealogija. To je zbilja zanimljivo, a ponekad sasvim neočekivano, sasvim drugačije nego što pišu udžbenici.
Balkanske narodnosti čini nekoliko rodova ili, kako ih u DNK-genealogiji zovu, haplogrupa. U Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Makedoniji, Crnoj Gori dva glavna roda (po jeziku i teritorijama) čine I2a i R1a, ali ima još mnogo drugih, malobrojnijih – to su E1b, R1b, J2, J1, I1, Q, T i drugi. Najbrojniji rod je I2a, i na Balkanu se gotovo sasvim sastoji iz takozvane dinarske gruppe. Njegov udeo na Balkanu varira ot 21% u Sloveniji, 23% u Makedoniji, 30% u Crnoj Gori, 33% u Srbiji, 37% u Hrvatskoj, i do 56% u Bosni i Hercegovini. Ta haplogrupa, I2a, u davnini je imala tragičnu istoriju, o kojoj ću nešto dalje ispričati. Rod R1a po brojnosti dostiže od 8% u Crnoj Gori, 14% u Makedoniji, 16% u Srbiji i Bosni, 24% u Hrvatskoj, do 38% u Sloveniji. Na tim rodovima-haplogrupama ćemo se sada zadržati.

Rod I je, po svemu sudeći, najstariji u Evropi, postoji najmanje 45.000 godina. Neki naučnici smatraju da je njegov neposredan predak – kromanjonac, premda direktnih dokaza nema. Ali to stanovište nije lišeno osnova. Pre oko 20.000 godina rod I se podelio na dve grane – I1 i I2, i ti rodovi su naseljavali drevnu Evropu. Da li su u to doba ljudi roda I2a živeli na Balkanu – zasad se ne zna. Iskopavanja pokazuju postojanje haplogrupe I2a u drevnim kostima datovanim pre 5.000 godina na jugu Francuske. Ali, pre oko 4.500 godina, sredinom III hiljaduleća pre naše ere, došlo je do tragedije koja je dovela do gotovo potpunog nestanka, a verovatnije uništavanja gotovo svih evropskih haplogrupa, koje vidimo u drevnim kostima datovanim pre 7–5.000 godina, a potom su u Evropi nestali. U Evropi je, ne računajući krajine, ostala praktično jedna haplogrupa – R1b, koja je na evropski kontinent stigla pre oko 4.800 godina, i tokom nekoliko stoleća naselila čitavu Srednju i Zapadnu Evropu. Od tada ona ostaje najraširenija evropska haplogrupa; na nju otpada oko 60% muškog stanovništva Srednje i Zapadne Evrope. To je znatan deo Španaca, Portugalaca, Baska, Engleza, Iraca, Škotlanđana, Francuza, Belgijanaca, Nemaca.

Tokom naseljavanja Evrope od strane Erbina (nosilaca R1b), isti su “zvonasti pehari”, po imenu arheološke kulture zvonastih pehara, iz Evrope su nestale haplogrupe I1, I2, R1a, E-V13, G2a, i njihove ostatke nalazimo ili u zapadnim krajinama Evrope (na Britanskim ostrvima), ili na istoku – na Ruskoj niziji i u Maloj Azii, kamo su pobegli preživeli nosioci tih haplogrupa-rodova. Ali njihove ostatke nalazimo znatno kasnije, posle njihovog teškog preživljavanja na rubu nestanka. To je poput “poslednjeg Mohikanca”, samo što su u ovom slučaju “Mohikanci” opstali, premda su za stabilizaciju njihovih rodova bila potrebna stoleća, a katkad i hiljaduleća. Haplogrupa I2a pocepala se popola – jedan deo je pobegao na Britanska ostrva, drugi – na Dunav. Zatrebalo je preko 2.000 godina, od pre 4.500 pa do pre 2.300 godina da bi haplogrupa I2a u dunavskom regionu krenula da raste i počne da naseljava Istočnu Evropu. DNK-genealoški proračuni pokazuju da svi I2a u čitavoj Istočnoj Evropi – ot Grčke na jugu pa do Pribaltika na severu, imaju istog zajedničkog pretka koji je živeo pre 2.300 godina, krajem prošle ere, po svoj prilici na Dunavu. Prema tome, Sloveni haplogrupe I2a tek početkom naše ere počinju da se šire po Istočnoj Evropi, što su i arheolozi zapazili. Najveći broj predstavnika roda I2a naselio se na Balkanu, i možemo da ih shvatimo – zemlja je tamo blagodatna. Taj rod nazvan je “dinarskim” samo zato što ih tamo ima najviše u čitavoj Evropi. Ali dalje na zapad “Dinarci” nisu išli da se naseljavaju, izgleda da ih je glas krvi podsetio – “tamo se ne sme”. Možda je bilo i drugih razloga, nama nepoznatih.

Zato, kada istoričari tvrde kako su se Sloveni na Balkanu pojavili tek sredinom naše ere, to je relativno tačno, ali samo u pogledu polovine Slovena, haplogrupe I2a, “dinarskog” roda, a ni to nije bilo sredinom naše ere već 800 godina ranije. I pri tom istoričari nemaju pojma o drevnoj istoriji “Dinaraca” u Evropi. Odatle sledi još jedan zaključak – nema smisla govoriti o tome koji narod je na Balkanu stariji, u svakom slučaju o znatnom delu naroda, “Dinarcima”. Svi nosioci “dinarske haplogrupe” – i Srbi, i Hrvati, i Slovenci, i Bošnjaci, i Makedonci, i Crnogorci – svi njihovi preci bili su iz istog roda, svi su čudom preživeli tragediju pre 4.500 godina, svi su se preporodili u dunavskom regionu, pomažući jedan drugome. Ne treba nastavljati tragediju, to je već bilo, i to ne jednom.

Prelazimo na drugi rod, R1a. On ima sasvim drugačiju istoriju, ali su, kao i “dinarski” rod, na Balkanu i u čitavoj Istočnoj Evropi postali Sloveni, i stvorili jedan zajednički jezik, premda i u svojoj različitoj dinamici.

Rod R1a došao je na Balkan pre oko 9.000 godina, a možda i pre. O tome govore i podaci DNK-genealogije (“pre najmanje 9.000 godina”), i arheološki podaci, koji svedoče o prispeću novih migranata na Balkan pre najmanje 8.000 godina, i to je pokazano takozvanim metodom datiranja pomoću stroncijuma. Taj evropeidni rod došao je sa strane Altaja, na koji su njegovi preci izgleda stigli iz Evrope najkasnije pre 40.000 godina. Prema tome, ta migracija je napravila ogromnu petlju – iz Evrope na Altaj i natrag. Nosioci R1a stigli su na Balkan, prevalivši ogroman put s Altaja po južnom luku – kroz Tibet, Indostan, Iransku visoravan i Anatoliju, gde su jezikoslovci otkrili najstarije tragove indoevropskog jezika, koji je proneo rod R1a. Posle dolaska na Balkan, rod R1a raselio se po Evropi. Biće krajnje zanimljivo saznati ko su bili najstariji žitelji Lepenskog Vira – “Dinarci” ili Arijevci, nocioci R1a, ili, možda, neočekivano neko sasvim drugi. Ali to ćemo saznati, i to uskoro. Zašto su oni Arijevci – evo objašnjenja.

Pre istih kobnih 4.500 godina rod R1a pobegao je iz Evrope na Rusku niziju, i uskoro se razišao na nekoliko migracionih grana. Deo njih uputio se na jug, preko Kavkaza u Mesopotamiju, tamo ušao u istoriju pod imenom mitanijskih Arijevaca (savremena Sirija), i prošao do poluostrva Arabija. Sada njihovi potomci među Arapima čine do 9% ukupnog muškog stanovništva. Drugi deo Arijevaca prošao je sa Ruske nizije do Srednje Azije, tamo živeo oko 500 godina, i pre oko 3.500 godina prešao na Iransku visoravan. Darije I, ahemenidski car, uklesao je na bareljefu u Nakš-i-Rustamu 1.000 godina kasnije: “Ja, Darije, veliki car, car nad carevima... Arijevac, sin Arijevca”. Još jedan deo Arijevaca, koji je otišao na istok, stigao je do Južnog Urala, osnovao tamo metalurška preduzeća, pre oko 3.600 godina otišao u Indiju, pod imenom legendarnih Arijevaca, i naselio se u Arjavarti (u prevodu sa sanskrta – “zemlja Arijevaca”), u Severnoj Indiji. Najzad, još jedan migracioni put Arijevaca doveo ih je do Altaja, otadžbine drevnih predaka, gde je u grobovima datovanim pre 3.800–3.400 godina otkrivena opet haplogrupa R1a, s osobenostima svojstvenim indijskim Arijevcima, kasnijim Skitima i još kasnijim Slovenima haplogrupe R1a kako Ruske nizije tako i Balkana. Svi su potomci drevnih Arijevaca. Prispevši u Indiju, Arijevci su tamo uspostavili kastinski sistem, a sebe same, razumljivo, upisali u najvišu kastu (prepoznajete nas, Slovene?), i od tada kastinski sistem održavaju. I dan-danas, bez obzira na proteklih 3.500 godina, većinu najviše kaste čine nosioci R1a, njihov udeo dostiže u najvišim kastama do 72%, prema podacima indijskih autora.

U Rusiji udeo haplogrupe R1a među etničkim Rusima u proseku iznosi 48% od čitavog muškog stanovništva evropskog dela, ali to je zato što na severu živi mnogo Ugro-Finaca i južnih Balta haplogrupe N1c1, dok na jugu (južnije ot Pskova) udeo R1a među Rusima dostiže 67% i više. Stanovništvo Severne Indije, potomci Arijevaca, imaju haplotipe, to jest određene odsečke DNK koji se primenjuju za DNK-genealošku analizu, iste kao i kod etničkih Rusa. Evo tipičnog primera. Ovo je moj haplotip, tipičan za Slovene haplogrupe R1a:


13 24 16 11 11 15 12 12 10 13 11 30 – 16 9 10 11 11 24 14 20 34 15 15 16 16 – 11 11 19 23 15 16 17 21 36 41 12 11 – 11 9 17 17 8 11 10 8 10 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 15 23 21 12 13 11 13 11 11 12 13
A ovo su tri tipična haplotipa Indijaca-“Indoevropljana”, isto haplogrupe R1a, sasvim nasumično uzeta s indijskog sajta na koji Indijci postavljaju svoje haplotipe). Mutacione razlike među njima su označene:
13 24 17 10 11 14 12 12 10 13 11 32 – 16 9 10 11 11 24 14 20 31 12 15 15 16 – 11 10 19 23 16 16 17 20 33 34 13 11 – 11 8 17 17 8 11 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 14 23 21 13 13 11 13 11 11 12 13
13 24 16 11 11 14 12 12 10 13 11 31 – 16 9 10 11 11 24 14 20 33 12 15 15 16 – 10 12 19 23 15 17 18 18 35 41 15 11 – 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 15 10 12 12 13 8 13 23 21 12 12 11 13 10 11 12 12
13 23 16 11 12 15 12 12 10 13 11 30 – 9 10 11 11 24 14 20 30 12 16 16 16 – 11 12 19 23 15 16 18 21 35 39 12 11 – 11 8 17 17 8 12 10 8 11 10 12 22 22 16 10 12 12 13 8 14 24 22 13 13 11 13 11 11 12 12

Stepen sličnosti između sva četiri haplotipa vidi se odmah. Zapažamo da broj mutacija među indijskim haplotipima u parovima iznosi 27–30, a između slovenskog (po definiciji) haplotipa autora i svakog od indijskih – takođe u parovima – mutaciona razlika iznosi 25–30. Drugim rečima, haplotip autora bliži je Indijcima nego oni sami međusobno. Zapravo je ta razlika u granicama greške, i razlike su gotovo podjednake.
Za primer – tipični osnovni zapadnoevropski haplotip (haplogrupe R1b):

13 24 14 11 11 14 12 12 12 13 13 29 – 17 9 10 11 11 25 15 19 29 15 15 17 17 – 11 11 19 23 15 15 18 17 36 38 12 12 – 11 9 15 16 8 10 10 8 10 10 12 23 23 16 10 12 12 15 8 12 22 20 13 12 11 13 11 11 12 12

Broj mutacija između njega i indijskih haplotipa (i haplotipa etničkih Rusa) iznosi gotovo 50, što ne čudi – njihove pretke razdvaja najmanje 30.000 godina. U Indiji i Iranu ima vrlo malo haplotipa haplogrupe R1b, gotovo da nema, i to su uglavnom nedavni, podsećanje na engleski kolonijalizam. Među Arijevcima pre 3.500 godina po svoj prilici nije bilo predaka savremenih Zapadnoevropljana. U najvišim kastama Indije haplotipa R1b praktično nema. Znate li koliko među brahmanima iz najviših kasta Indije ima nosilaca haplogrupe R1b? Nema nijednog od 367 brahmana koliko je testirano na haplogrupe.

Istorija haplogrupe R1a na Balkanu takođe je tragična, kao i haplogrupe I2a. Posle bekstva haplogrupe R1a iz Evrope na Rusku niziju pre oko 4.500 godina glavni pravac migracija Arijevaca tokom narednih 1.000 godina vodio je dalje na istok, jugoistok i na jug, kako je već opisano. Migracije Rusa, kako možemo uslovno nazvati one koji su ostali na Ruskoj niziji posle odlaska ostalih migranata na jug i istok, započele su u zapadnom pravcu pre oko 3.000 godina, krajem II – početkom I hiljaduleća pre naše ere. Moguće je da su upravo tada započela slavna ratnička dela balkanskih Slovena haplogrupe R1a. Haplogrupa I2a u to doba jedva je preživljavala na Karpatima, i u tim delima nije učestvovala. Neću ovde zadirati u opise vojnih pohoda balkanskih Slovena niti deliti te ratnike na Srbe, Hrvate, Slovence i druge; mislim da su tada svi oni bili ratni drugovi. Moguće je da su oni učestvovali u odbrani Troje, odlazili u pohode po Maloj Aziji, stizali do Bliskog Istoka i severa Afrike, učestvovali u pohodima Aleksandra Makedonskog. Iz tog doba su po čitavom Jadranu ostali kameni arijevski spomenici s osobenim arijevskim simbolima. O tom razdoblju balkanske istorije postoji mnoštvo radova balkanskih istoričara, kako drevnih tako i savremenih.

Kako je govorio poznati političar iz ne tako davnog vremena, dobitnik Nobelove nagrade za mir – “ja imam san”. I ja isto imam san, premda nisam dobitnik Nobelove nagrade – da balkanski narodi žive u miru i prijateljstvu. Zasad se o tome zaista može samo sanjati, ali će do toga neizostavno doći. Možda onda kada se Srbi i Hrvati, Bosanci i Slovenci udube u rezultate DNK-genealogije i shvate da imaju istu drevnu istoriju, koju su nedavni događaji poprilično pokvarili. Shvate i preduzmu pozitivne mere. A koje to mere – neka sami razmisle. Moj zadatak je da ih upoznam sa DNK-genealogijom, što ovde i činim.

Sa ruskog prevela Sava Rosić
ne zna primitivizam šta je minimalizam

Slika
Avatar korisnika
admin
Site Admin
 
Postovi: 5710
Pridružen: Sub pro 29, 2012 2:09 pm
Lokacija: Tuzla, Bosna

Sljedeće

Vrati se na: Genetička stuktura naroda ex YU i Balkana

Tko je online

Nema registriranih korisnika pregledava forum i 1 gost